Otišao je zauvek u legendu još jedan košarkaški el magiko, Nemanja Neca Đurić, jugoslovenski reprezentativac od 1957. do 1967. godine, dete Radničkog sa Crvenog krsta i košarkaš Crvene zvezde, Rejera iz Venecije, Oriolika iz Slavonskog Broda i sarajevskog Železničara.

   Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 138 utakmica i postigao je 1.400 poena, a učestvovao je na po dve Olimpijade i Svetska šampionata, četiri Evropska prvenstva, Mediteranskim igrama i sedam Balkanijada, Na ovim takmičenjima osvojil je ukupno trinaest medalja, po šest zlatnih i srebrnih i jednu bronzanu, a onda je nakon igračke, nastavio trenersku karijeru i bio uspešan kao trener Crvene zvezde, Oriolika, Železničara i Radničkog, a u sezoni 1975/76. bio je trener Proletera iz Zrenjanina.

   Poput brojnih košarkaških romantika, zavaleo je grad na obalama Begeja, ljude i klub, koji je kasnije u intervjuima i pričama, uvek isticao i nazivao svojim.

    Mada već skrhan bolešću, planirao je da u društvu Ive Daneu-a i Nikole Plećaša, obiđe mural u Zrenjaninu i pokloni se senima zlatne Proleterove šampionske petorke Loci, Engler, Minja, Katić i Radojčić i obiđe Muzej Ranka Žeravice u Novom Miloševu, ali mu se želja nije ostvarila.

   Ostalo je sa sačeka neku drugu priliku, da mu se zdravstveno stanje poboljša i da Daneu i ekipa ponovo dođu, ali u međuvremenu, nebeski reket uzeo ga je pod svoja nedra.

   Ostaće uspomena na košarkaškog velikana i istinsku legendu, Nemanju Đurića.

foto: Privatna arhiva

   08.08.2025.