Boemske noći nisu bez kartaroša za astalom i kariranim čaršafom
NAKRIVIŠ ŠEŠIR I MUNEŠ ADUTA IZ RUKAVA
Boemske noći u Srpskoj Crnji, u čast najpoznatijem meštaninu Đuri Jakšiću, ne bi imale šmek i patinu njegovih dana, a naročito pesmom nadahnutih noći, da nema karata i tradicionalne Laloške igre Tri nanovo.
O igri koju igraju isključivo paori i to Lale iz Srpske Crnje, jedinstvenoj na celom svetu, zato što su pravila neshvativa i za kibicere, a kamoli one koji prvi put čiju za Tri nanovo, već smo pisali i pokušavali da proniknemo u srž i smisao, ali ne ide baš…
Bilo kako bilo, ona se igra u Đurinoj avliji za i sastavni je deo tradicionalne kulturno-zabavne manifestacije, a ove godine šampionski pehar poneli su u Đurin sokak Mile Markov i Radovan Števin, jer u njemu baš žive.
- Varali smo malo bolje - namigujući, šeretski razgovor započinje Radovan Števin, uz ozbiljan komentar da do šampionskog trona nikada nije bilo teže, jer su ostali igrači mnogo napredovali i u finalu odlučivale su nijanse i trenutno nadahnuće.
Mile i Radovan, u finalnom razbacivanju “Mađarica” karata po astalu, bili su za lahor letnjeg povetarca bolji od imenjaka Radovana Pavlova i Rade Lazarova.
- Izvlačili su trikove ispod šešira, supu im njinu, domunđavali se i gestikulirali, ali nije vredelo - dodaje Mile čvrsto grleći šampionski pehar i svog partnera Števina, koji nikada nije igrao u boljoj formi.
Prštalo je i malom finalu za treće mesto, muva se u letu nije čula, a na kraju Petar Jokić i Čedomir Gavur, ispisaše imena u istoriju tipično Crnjanske kartaroške igre, koja nije ni preferans, gangster, bela, raub, anjc, lora, nego Tri nanovo.
Stari meštani popularne Đurine varoši na granici Banata sa susednom Rumunijom, ponosno kažu da imaju ekskluzivno pravo da jedinstveno idilično kartanje u ladu ispod stoletnih lipa, nazovu Svetskim prvenstvom, jer se igra “tanca” sedeći za astalom sa kariranim čaršafom, samo i isključivo u Srpskoj Crnji.
- Da dozvoljeno je da podbadaš i zavitlavaš protivnika, uz naravno respekt da se granica nikako ne pređe, ali priča je sastavni deo igre - objašnjava varoški uča, nekada poznati fudbalski golman Goran Savin, koji i danas bez terena ne može i vešto podučava najmlađe Crnjane, koji vole i žele da bauče da igraju fudbal ili stoje ispred gola i čuvaju mrežu.
- Kibicujem godinama, uspeo sam da pohvatam konce neobičnoj igri sa kartama “Mađaricama” ali da sednem i igram, bio bih teški “dunster” i lagan zalogaj, prekaljenim kartarošima iz Crnjanskih sokaka - dodaje Uča, svetski poznati sakupljač golmanskih rukavica i dresova.
Naredno leto i opet Boemske noći, sredinom jula kada je i slava varoši, rezervisano je za novi svetski okršaj majstora kartanja, a dotle kao stihovi Đurine pesama lelujavim šorom, nizaće se dani, u njima ljudi i njihove sudbine, muke, slavlja i radosti…
I JA SAM PROBAO NE IDE
Predsednik opštine Nova Crnja, inače meštanin Srpske Crnje, Dragan Daničić, nije ostvario mladalačku želju da savlada igru, za sada je i on samo kibicer, kojem je dopušteno da glasno navija za svoje favorite tokom igre.
KO ŽELI DA NAUČI NEKA SVRATI
Kažu uglas, naizgled namćorasti Crnjanski paori, dobrog srca i duše kao pamuk meke, da nije nikakav problem da svi putnici znatiželjnici, svrate u Đurinu varoš i osete najpre uz lavež seoskih kera, ladovinu ispod lipe, a onda i draž Tri nanovo.
UDRI MILE NEDELJOM
Naročito zimi, kad se dobro naloži stara paorska peć, a nedelja je, prođe žuta supa, rinflajš i sve ostalo, ostaje tren da se razbacaju karte i igra Tri nanovo, pa dok ne smrkne, udri Mile….
foto: Goran Savin
4.8.2026.