Dragan Mićić legendarni fudbaler Crvene zvezde, sa titulom “džoker”, na mala vrata ušao i ogromnim srcem, osvojio Marakanu
ĆIĆMI ZAUVEK LJUBIMAC ZVEZDINOG SEVERA
Tiho, skromno obukao je crveno-beli dres, a onda kreativnošću, golovima, duhom i borbenošću pridobio simpatije Zvezdinih navijača
Na stadion Rajko Mitić, stigao je skromno, bez velike pompe i najava, kao “dečko koji obećava” i bez milosti u dresu Loznice trese mreže protivnika, a onda, čudesnom magijom, lavirint prilagođavanja na ego Zvezdinih trijumfa, prošao je munjevito i kako sam voli da kaže, u žižu crveno-bele priče, uskočio na “mala vrata” .
Dragan Mićić Ćićmi, omaleni centarfor, na prvi pogled van jusa Zvezdinih robusnih špiceva, preko noći, nametnuo se pre svega golovima, velikom borbenošću i duhom, koji je njegova sportska lična karta i ogledalo vedrog karaktera.
- Kada obučeš crveno-beli dres i pod nogama osetiš travu Marakane, nema šanse da te trema obuzme, a svestan si da je tu negde, ponos prethodnih uspeha, radosti i golova, moraš da podrediš kultu svetinje i to je recept da uspeš i obezbediš mestu u klubu svetle tradicije - iskreno započinje priču popularni Ćićmi, uz napomenu da se to u njegovom slučaju jednostavno dogodilo, namestilo i da je bez saveta drugih, samo sledio svoj osećaj i emociju.
- Sudbina moj tata, kako glasi replika iz popularnog domaćeg filma, ma imao sam sreću - nastavlja ljubimac Zvezdinog Severa, koji i danas aplaudira i kliče kada se spomene njegovo ime.
Dragan Mićić rođen je 20.juna 1969. godine u Bijeljini, karijeru je počeo u Podrinju iz Janje, pažnju javnosti na urođeni instikt golgetera skrenuo u dresu Loznice, koja mu je širom otvrorila ta “mala, ali sudbonosna vrata” Marakane gde je uglavnom kao epizodista, ali sa rolom bez koje se “ne može” proveo četiri lepe sezone i onda na početku novog veka, 2000-te godine, umesto Juventusa, Reala iili nekog drugog inostranog kluba, obukao dres Rada sa Banjice.
- Opet kažem sudbina, tanke su niti između kockica koje se slažu prema inerciji, protiv koje si samo drveni lutak i slediš tamo gde te nosi - uz osmeh kaže Dragan, kojem je skromnost drugo ime, ne skrivajući da je zadovoljan što je nakon sezone u Kopru, pet godina, golovima uveseljavao navijače Banata iz Zrenjanina.
- Od 2002. do 2007. godine, baš kao i u Crvenoj zvezdi, uživao sam u sjajnoj atmosferi, spokojnom gradu kakav je Zrenjanin i smatram da je za čiveka i sportistu, osećaj lagodnosti najveći kapital uspeha i karijere - nastavlja, ponosan što je ulogu Zvezdinog džokera, nadogradio u dresu zrenjaninskog Banata.
U okrilju ogromnog fudbalskog zanosa sada pokojnog Mirka Vučurevića, Banat je nastavio na krilima senzacionalnih rezultata Budućnosti iz malog Banatskog Dvora, a pored Begeja stasavala je sjajna generacija fudbalera koju su predvodili Marko Mitrović, Srđan Baljak, Nenad Piksi Kovačević, Vladimir Mićivić i brojni drugi, uz naravno “dušu” ekipe i hitmejkera brojnih šala i anegdota, Dragana Mićića Ćićmija.
- Istračiš na teren stadiona Rajko Mitić u dresu protivničkog tima, a sa Severa odjekuje tvoje ime, pa ima li uzvišenije satisfakcije i zato kažem “džaba Vam novci, moji sinovci…” - uz osmeh će, pedesetšestogodišnji fudbalski stručnjak, sa iskustvom trenerskog rada u nekoliko klubova u Bosni i na klupi Loznice.
Fan fudbala sa idejom da sopstvenu filozofiju igre unapređuje dok ga noge nose, popularni i uvek rado viđeni džoker na stadionu Crvene zvezde, redovno nastupa za veterane voljenog kluba, često uz opasku, ako Zvezdi usfali špic, eto me, tu sam, Miloje i širok, šeretski osmeh.
- Šalu na stranu, ali vodim računa o fizičkom i mentalnom stanju svog tela, trudim se sa maksimalno budem aktivan i u formi, što je za veteranske nastupe i više nego dovoljno - dodaje, u nadi da će u novoj fudbalskoj sezoni sa klupe predvoditi neki klub, a ponuda za sada ima i slatke muke su u izboru nove sredine.
Vedrim duhom i uvek pozitivnim razmišljanjem čak i kada stvari ne izgledaju baš najbolje, kao fudbalski pedagog i edukator, ističe da je primarni zadatak u ekipi koju trenira, rad sa mladim i talentovanim igračima uz pozitivnu atmosferu u timu, koja mora da bude opuštena i prijateljska, bez velikih tenzija i pritisaka.
- Kada kod igrača uspeš da probudiš svest, rutinu da mora da funkcioniše i najviše pruži pod pritiskom, kada je najviše potrebno, uspeo si kao trener, bez obzira na krajnji ishod i poziciju ekipe na tabeli - nastavlja Ćićmi, uz opasku da su pobede i porazi, sastavni deo igre i da bez moći da se iz pakla poraza, uzdigne i bude najbolji, nema vrhunskih dometa.
Obožava napadački fudbal i kaže su golovi šećerlema igre, pa je zato još kao dečak, mada omalen i mršav, čvrsto odlučio da bude napadač i golgeter.
- Zagrevaš se dobar deo drugog poluvremena, uđeš u igru u 80-tom i u 93-ćem minutu daš odlučujući gol za Zvezdu, to je najbolja preporuka i rešenje dileme jesi ili nisi - poručuje čovek koji jeste bio i uspeo da ostane ljubimac Zvezdinog Severa, zauvek.
A ima li lepšeg osećaja kada se pojaviš na Marakani i odjekne tvoje ime….
I ko zna, možda bi o njemu, da je te 1997.godine u utakmici Kupa evropskih kupova protiv Ekerena, po kiši, umesto stative pogodio mrežu, danas pisali moćni svetski sportski mediji, kao proslavljenom golgeteru nekog poznatog tima, ali dobar felš, skliznuo je za nijansu jače po vlažnoj i natopljenoj travi i …
- Ostala je Zvezda, ali meni srcu drago - ispunjene duše veli na kraju Dragan Mićić, ističući da je Milorad Kosanović, koji mu je uz Vladimira Petrovića Pižona, Slavoljuba Muslina, bio trener u Crvenoj zvezdi, najzaslužniji što je nakon igračke karijere, rešio da nastavi treneraku karijeru.
ARKANOV POZIV U PONOĆ
Zagledan u harizmu napadača koji bi se sjajno uklopio u njegovu viziju evropskog Obilića, Željko Ražnatović Arkan, pozvao ga je jedne noći u ponoć iz svog kazina i rekao hajde u Obilić, Ćićmiju se baš nije išlo, pa je tada ključnu ulogu odigrao Dragan Džajić, potapšao po ramenu Zvezdinog džokera i produžio mu ugovor na još dve godine, uz obrazloženje Arkanu, ostaje u Crvenoj zvezdi.
GOL BARSELONI I GVARDIOLIN DRES NA DAR
Posrećilo se Ćićmiju, koji sa Zvezdom osvojio jednu titulu i tri pehara pobednika Kupa, da u fresku efektnih golova u crveno-belom, utakne i pogodak u prijateljskoj utakmici sa Barselonom, za koji je nastupao slavni Pep Gvardiola, koji je sa njim, u znak poštovanja, razmenio dres za uspomenu.
STOLE DAJ BUNDU
Šeretski u duhu istinskog komičara, nakon jednog nebeskog skoka i pogotka glavom, pritrčao je Zvezdinoj klupi i dobacio ekonomu Stoletu Milanoviću, “šefe daj bundu da ogrnem, mnogo ladno tamo gore, gde sam skočio” što je izazvalo salve smeha među rezervnim igračima.
A OVI MOJI RADE I NEDELJOM
Na zimskim pripremama Banata u Herceg Novom, posle jednog anemičnog i uspavanog nedeljnog treninga i kritike trenera Pece Rakojevića, da bi “podigao” atmosferu ćutanja u autobusu na pivratku u hotel, Ćićmi spazi kroz prozor grupu građevinskih radnika iz Bosne na jednoj zgradi u izgradnji i dobaci “a vidite momci, ovi moji zemljaci, vredni i nedeljom, vidite kako rade…”
foto: Privatna arhiva
25.07.2025.