LUKA JE MOJA ZVEZDA

Kad imaš Luku, onda ima smisla da se boriš…. A borba je život… Uvek beskompromisna, žestoka, ponekad i surova, ali ti uvek ostavi tračak i boriš se za njega…

Odzvanjale su mi te njegove reči u glavi, od kako smo se čuli telefonom i dogovorili da u bašti naše mirne luke, kafea Piccolo, gde smo ranije, bezbroj puta bezbrižno sanjarili, popijemo piće, u čast borbe, života…

Drugar kojeg sam usput sreo nije mogao da veruje…

–       Pa zar samo deset dana nakon izuzetno složenog hiruškog zahvata…Nije više u bolnici u Beogradu, stigao je kući…Doći će sad tu… – sevala su pitanja, jedno za drugim…

Kao da treba da dođe dobri duh, a ne on…

Čekao sam ga desetak minuta, osetio tremu kao nikada do tad, dlanovi su mi bili vlažni od uzbuđenja….

I onda je, nasmejan, samouveren kao uvek, nonšalatno ekstravagantan, ušetao, glavom i bradom, drug, prijatelj, sportista, košarkaš i veliki borac…

Željko Stajić Staja….Dobar čovek, sportista, košarkaški trener u Proleteru…

–       Ne lomite mi bagrenje i neću da bude patetika….Hoću samo da se zahvalim ljudima…Dobrim dušama….Mojim vodovodžijama, košarkašima….Svima koji su se interesovali, pitali…Shvatiš koliko vrediš, tek kada reči odjeknu…Pitaju ljudi za mene, kako si, daju podršku…Prija to nekoj unutarnjoj energiji, koje sam tek sada ustvari svestan…A brižnost je karakteristika dobrih ljudi, njih hvala Bogu ima, hode svetom, tu su negde naokolo i zbog toga sam srećan…Miran i spokojan…

–       Ova borba, bolest, je samo moja i znam kako ću…Tu sam sad opet i idem dalje… – tiho je izustio ispijajući sveže ceđenu pomorandžu sa medom, uz osmeh koji mu nije silazio sa lica…

   Ostao sam za tren bez daha, reči, skamenjen…Drmala me je čudna ushićenost i iznenađenost druga koji nije mogao da veruje….

Iskren da budem i ja za tren nisam, ali onda kada sam susreo njegov pogled, sve mi je postalo jasno….

Ima svoju luku, a Luka je zvezda…

–       To je bio zavet koji sam sebi dao…Ako budem živ, odmah nakon bolnice i svih onih nikakvih dana, srećom nije ih bilo puno, otišao sam u Hram u Ljutice Bogdana da se poklonim mojoj Zvezdi, zahvalim Bogu što sam….

–       Moja Luka je trenutno sa drugarima u Solunu, ali doći će uskoro…On je moja zvezda….Uz njega i ja sam među zvezdama…

–       Brodimo ka novim izazovima……Nasmejani, još jači….Imamo još  da snivamo, borimo se…

–       Sve naše borbe su luke i nedamo se …. – rekao je srećan što je opet tu…..

–       I onda smo nazdravili životu….