SportInfo Sportstki portal
Šta se dešava u glavi kada telo boli?
Sa svakom fizičkom povredom doživljavamo i psihološku reakciju. Naša psihološka reakcija na fizičku povredu može uticati na to koliko brzo ćemo se oporaviti i kada ćemo opet moći normalno da treniramo. Ova uzročno-posledična veza se može predstaviti Elisabeth Kübler-Ross-ovim modelom, tzv. pet faza tugovanja.
Poricanje
U ovoj fazi povreda se doživljava sa šokom i nevericom. Emotivni odgovor na povredu je negiranje da je do povrede uopšte došlo. Kroz ovu fazu nastojimo da što pre prođemo.
Ljutnja
Sada smo već svesni činjenice da smo povređeni, a osećamo ljutnju što smo se povredili. Krivimo sve i svakog, od trenera, preko terena po kome smo trčali pa sve do porodice i prijatelja koji možda ne razumeju koliko nam teško pada preskakanje treninga.
Cenkanje
Kada se umorimo od ljutnje, pokušaćemo da se nagodimo sa svojim telom. Iako smo prihvatili da smo povređeni, nastavićemo da poričemo ozbiljnost povrede pa ćemo probati da treninge prilagodimo povredi. “Neću da se kidam, trčaću lagano” ili “Trčaću manju dužinu od one predviđene planom” ili “Odradiću jedan trening ove nedelje da ostanem u formi”. Ovo će nas samo brže dovesti do sledeće faze.
Depresija
Razočarani formom u kojoj se nalazimo trčeći sa povredom ulazimo u četvrtu fazu u kojoj nam “tonu sve lađe”. Već smo svesni da nema ništa od ličnog rekorda ove sezone, a i svaki trkač koji prođe pored nas nam izaziva patnju. Počinjemo da mislimo kako se nikada nećemo oporaviti i vratiti u formu.
Prihvatanje
Na kraju prihvatamo realno stanje, jasno nam je da ne možemo da trčimo ali shvatamo da nije smak sveta. Počinjemo logički da razmišljamo i tražimo način da povredu saniramo, uz odgovarajuću rehabilitaciju. Tako će oporavak da nam bude brži i efikasniji, uz minimiziranje verovatnoće ponovne povrede.
Ključni momenat oporavka je da do pete faze dođete što je pre moguće. Ako se suviše zadržite u prve četiri faze i ignorišete da ste se povredili i nastavite da trčite, rizikujete da se povreda pogorša, što će vam značajno usporiti oporavak. Kada dođete u fazu 5, postoji mnoštvo tehnika koje koriste sportski psiholozi kako bi vam omogućili brz oporavak i povratak na trčanje.
Tehnike za brži oporavak
Prva od njih je jednostavna komunikacija. Kada se povredite, pokušajte da naučite što više o povredi. Informišite se o povredi na internetu i pitajte vašeg lekara sve što vam može pomoći da shvatite šta vam se desilo i koje korake treba da preduzmete. Komunicirajte sa vašim lekarom i terapeutom, a to će vam dati pozitivan stav prema izlečenju. Pozitivne povratne informacije od njih tokom rehabilitacije mogu vam puno značiti.
Motivacija igra značajnu ulogu u toku procesa oporavka. Ako smo motivisani da odemo kod lekara i počnemo sa rehabilitacijom, raste verovatnoća da ćemo se što pre vratiti trčanju. Bez obzira koji rehabilitacioni program započnete, znajte da je efikasan samo ako ga izdržite do kraja. Postoje i druge psihološke tehnike koje se mogu upotrebiti da bi se zadržala motivacija u toku oporavka od povrede.
Pronalaženje cilja je još jedna tehnika koja se koristi za osnaživanje za oporavak. U sprezi sa sportskim lekarima, trudite se da postavite izazovne, ali i realistične ciljeve za oporavak. Ciljevi treba da budu specifični i merljivi. Ako imate kratkoročne – dnevne i sedmične ciljeve, uklopite ih u dugoročne ciljeve. Kada počnete da ostvarujete kratkoročne ciljeve, videćete da će vam se motivacija pojačati, a tada će i dugoročni ciljevi biti bliži ostvarenju.
Slike i tehnike relaksacije mogu takođe biti korisne u procesu oporavka. Trening opuštanja može pomoći u borbi sa stresom i anksioznošću koja dolazi sa pojavom povreda. Tehnike kao što su duboko disanje, progresivne relaksacije i slike mogu da nas smire kada smo razdražljivi. Slike treninga mogu da pomognu da se pripremimo za početak treninga. Ako razmišljamo pozitivno i vizualiziramo trening, možemo sebe emocionalno pripremiti za ponovni start posle povrede. Prvih nekoliko treninga posle povrede radite polako, razmišljajte o samom treningu i koliko vam trčanje znači. Ti prvi dani će vam biti puni radosti, iako skromni po brzini i dužini, treninzi će vam napuniti baterije. Nemojte sebi prebacivati činjenicu da ste ispali iz forme, budite srećni jer ponovo trčite!
Samoohrabrivanje je još jedna tehnika koja može da vam pomogne da se što pre vratite trčanju. Mnogi trkači imaju sklonost ka negativnom razmišljanju, uz iracionalne misli o povratku na trčanje. Kada kažemo “biće mi potrebna cela godina da se vratim u formu posle rehabilitacije” ili “trčanje više nije vredno napora koje ulažem” tada činimo naš oporavak težim i sa više frustracija. Samoohrabrivanje je uvek bolje od negativnih misli o sebi, pa se trudite da gledate sve optimistički. Zato kažite sebi “potrudiću se da se oporavim uz rehabilitaciju i vratiću se trčanju za 3 nedelje, a ne uobičajenih 5 da nisam otišao na rehabilitaciju“. Uvek gledajte da sami sebi budete najbolji savetnik.
Na kraju, treba da slušamo i osobe koje nam daju podršku u toku povrede. Razgovarajte sa drugim trkačima koji su se oporavili od te povrede i koji opet trče. Kada vidite nekoga koje je sve to prošao, i vama će biti lakše i daće vam motiv da uspešno prevaziđete stanje u kome se nalazite. Trkači koji su se oporavili od povreda daju nam iskrenu empatiju i razumevanje za frustracije i sumnje koje nas okružuju kada smo povređeni. One osobe koje šalju negativnu energiju i ničim ne pokušavaju da pomognu proces izlečenja, ako je moguće, izbegavajte.
Kada se oporavimo i setimo se vremena kada smo bili povređeni, shvatićemo da smo imali jedno izuzetno iskustvo na kojem smo naučili nešto novo, iako ne želimo da nam se to iskustvo ponovi. Uspešan povratak na trčanje nam može dati satisfakciju znajući da smo pobedili povredu. Budite pobednik!
izvor:
izvor:
https://www.trcanje.rs/zdravlje/psihicki-oporavak-od-povrede/
