SportInfo Sportstki portal
Prepoznatljiv po specifičnoj frizuri i neizbežnom „repiću“ koji je obeležio uspešnu fudbalsku karijeru, Željko Milošević, kapiten Budućnosti iz Banatskog Dvora,kasnije zrenjaninskog Banata, Radničkog iz Kragujevca, jedinstven je po tome što nikada u karijeri, od 1997. do 2012.godine, nije sedeo na klupi za rezervne igrače…
– I po tome što nisam uspeo da napravim bogzna kakvu internacionalnu karijeru… A želeo sam to, poput brojnih svojih kolega, fudbalera… – uz osmeh započinje priču legendarni „Miloš“, kako ga fudbalski svet poznaje i obično oslovljava.
– Doduše igrao sam u Laktašima u Bosni, pola godine, pa i to je neko inostranstvo zar ne – nastavlja da se šali na svoj račun kapiten koji je za Budućnost iz Banatskog Dvora i Banat iz Zrenjanina odigrao oko 250 utakmica.
– Šalim se ja naravno, potpuno sam zadovoljan svojom fudbalskom karijerom i osećam se ostvaren u igri koju obožavam i koja je moj život, baš kao što je to i moja divna porodica, pre svih dve dame, supruga Jelena i ćerka Ana koja ima 12,5 godina, kao i pet godina mlađi sin Aleksandar.
– Rođen sam u Sremskoj Mitrovici gde sam i započeo sportsku karijeru u matičnom Sremu, a zatim je preko Obilića, Budućnosti BD, Banata, Laktaša, okončao u kragujevačkom Radničkom, za koji sam za tri sezone odigrao oko 100 utakmica i uz osećaj prijatnosti i zadovoljstva okončao igračku karijeru….
Neposredno nakon što si „okačio kopačke o klin“ počelo je novo razdoblje, trenerski posao?
– To je moja odluka i za ovaj poziv sam se spremao još dok sam bio aktivan kao fudbaler. Trenerski posao je lep izazov, doduše uvek hodaš po ivici žileta, ali draž da kreiraš, stvaraš i kombinuješ je uvek iznad straha, strepnje, da možda već sutra nećeš imati posao…
– Trenersku karijeru započeo sam u Pobedi iz Kragujevca, nastavio je u Radničkom iz Sremske Mitrovice, a sada sam trener u ekipi Podrinje MM.
Grad Zrenjanin, zauvek nosiš u srcu i kako si sam rekao voliš da se ponovo nađeš u njemu…?
– Punih osam godina sam živeo u Zrenjaninu, upoznao puno ljudi i stekao popriličan broj pravih, iskrenih prijatelja… Vreme provedeno u Budućnosti i kasnije Banatu, koji su bili vrhunski organizovani klubovi zahvaljujući pre svih Mirku Vučureviću, ima posebno mesto u kalendaru mojih uspomena i sećanja na period kada smo igrali u fudbalskoj eliti i pravili odlične rezultate i stigli do kvalifikacija za Kup UEFA…. Kad se setim koliko je kvalitetnih fudbalera prodefilovalo i ostavilo svoj trag u ova dva kluba koji su imali svoje ime i prezime u fudbalskoj eliti, taj osećaj da sam u karijeri dosta toga postigao, je još veći i nekako draži…. Velika mi je čast naravno, što sam bio kapiten i Budućnosti iz malog Banatskog Dvora i Banata iz Zrenjanina….
Za kraj, da se iz lepih sećanja prenemo i vratimo u realni svet trenerskih opservacija…
– Svidela mi se rečenica koju je rekao legendarni košarkaški mag i vrhunski strag Željko Obradović, da si trener, samo ako neprestalno učiš i usavršavaš se… Sledim njegovu filozofiju i strategiju rada na podizanju sopstvene svesti i edukaciji u fudbalu… Ozbiljan sam u nastojanju da se napokon domognem profi trenerske licence…. A onda ko zna, možda se posreći prilika u nekom velikom klubu… Neka internacionalna trenerska karijera…. Nikad ne treba reći nikad…. Hajde da ostavim sanjarenje na stranu, eto iskren da budem, voleo bih da jednoga dana sednem na klupu Radničkog iz Kragujevca – dodao je na kraju Željko Milošević.
