SportInfo Sportstki portal
Dobitnica “Nagrade za modereni umetnički senzibilitet” Fonda “Todor Manojlović” za 2016. godinu je kompozitorka Isidora Žebeljan, saopšteno je na konferenciji za novinare koja je održana 17. februara u spomen-sobi Todora Manojlovića u Narodnom muzeju u Zrenjaninu.
Isidora Žebeljan je dvadeset peti laureat nagrade Fonda “Todor Manojlović” koji je osnovala Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin” iz Zrenjanina.
OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA FONDA „TODOR MANOJLOVIĆ“
Na elektronskoj sednici Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović“ održanoj 26. januara 2017. godine, Upravni odbor u sastavu Vladislava Gordić Petković, Radovan Živankić, Predrag Miki Manojlović, Boško Milin, Vladimir Arsenijević, Andraš Urban i David Albahari odlučio je da nagrada Fonda „Todor Manojlović“ za moderni umetnički senzibilitet za 2016. godinu pripadne Isidori Žebeljan, kompozitorki iz Beograda.
Baveći se, pored komponovanja, pijanizmom i dirigovanjem, redovna članica SANU i profesorka Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu Isidora Žebeljan u svojoj prebogatoj i višeslojnoj stvaralačkoj biografiji beleži mnogo nastupa i nagrada, pozorišnih i filmskih projekata, diskografskih izdanja, pedagoškog angažmana u univerzitetskoj nastavi i kreativnog umrežavanja sa glasovitim svetskim umetnicima. Izvodi dela srpskih kompozitora, između ostalih Ljubice Marić i Vuka Kulenovića, komponuje muziku za četrdesetak pozorišnih predstava postavljenih na prostoru od Budve do Trondhajma, među kojima su pozorišna izvođenja Šekspirovog „Kralja Lira“, Čehovljevog „Galeba“, Simovićevog „Čuda u Šarganu“ i „Skakavaca“ Biljane Srbljanović. Sarađuje sa Tomijem Janežičem, Dejanom Mijačom, Vidom Ognjenović, Slobodanom Unkovskim i Nebojšom Bradićem. Bavila se komponovanjem i orkestracijom filmske muzike za kinematografska ostvarenja Želimira Gvardiola, Miloša Radovića, Emira Kusturice i Patrisa Šeroa. Vlasnica je jedne Mokranjčeve nagrade, tri Sterijine i četiri nagrade Yustat Bijenala pozorišnog dizajna za najbolju pozorišnu muziku, nagrade srpskog FIPRESCI-ja i Filmskog festivala u Sopotu; članica je dve akademije, srpske od 2006. a Svetske akademije nauka i umetnosti od 2012. Jedina sa ovih prostora dobija nagradu Parlamentarne skupštine mediteranskih zemalja za dostignuća u oblasti kulture i umetnosti.
Isidora Žebeljan autorka je opera „Nahod Simon“, „Zora D“ i „Maratonci“; „Zora D“ otvorila je 2003. pedesetu sezonu Bečke kamerne opere. Komponovala je za izuzetne muzičke ansamble kao što su: Bečki simfoničari, The Academy of St. Martin in the Fields, Brodski kvartet, Oktet Berlinske filharmonije, Holandski kamerni hor i London Brass. Njene kompozicije se redovno izvode u Evropi, Americi, u Izraelu i na Dalekom Istoku, uključujući i festivale u Bregencu, Milanu, Geteborgu, Golveju, Barseloni, Jerusalimu. Muziku Isidore Žebeljan izvodili su, između ostalih, Simfonijski orkestar iz Geteborga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Janačekova filharmonija, Beogradska filharmonija, Nova filharmonija Vestfalije, ali i brojni znameniti dirigenti i solisti. Devetog februara u Santjago de Komosteli upriličena je svetska premijera Isidorinog koncerta za klavir i orkestar „Frula i flamingosi“ orkestrom Kraljevske filharmonije Galicije dirigovao je britanski dirigent Pol Danijel a solista na klarinetu bio je Hoan Enrik Ljuna.
Iz samog ovog neveštog pokušaja da mapiramo sva polja stvaranja i delovanja Isidore Žebeljan očigledno je da su brojne njene veze sa Todorom Manojlovićem, i da ih u trajnom dosluhu čuvaju postupci umetničke forme i intelektualne prakse, kao i posvećenost interdisciplinarnom umetničkom angažmanu. Jedna druga Isidora, Isidora Sekulić, u poeziji Todora Manojlovića opažala je i osunčani toskanski pejzaž, i tehnološka dostignuća civilizacije kojima prividno u tako lepom svetu nije mesto. U spoju prividno nespojivog Isidora Sekulić prepoznala je potrebu da se predoče, kako kaže, naš trepet, naša epoha, napori i radosti čoveka našeg doba. Mnogostrukost i raznolikost umetničkih poduhvata, posvećenost kreativnom angažmanu i performativnoj praksi, ali ništa manje ni posvećenost pokušaju da se združe frule i flamingosi, da se uglazbe tradicija i inovacija, opredelili su žiri Fonda „Todor Manojlović“ da nagradu za moderni umetnički senzibilitet dodeli Isidori Žebeljan. Ona je dvadeset peti laureat nagrade u čijem se obuhvatu sa njenim imenom sada obrelo i polje umetničke muzike.
Biografija Isidore Žebeljan
Isidora Žebeljan (Beograd, 1967) je privukla pažnju internacionalne javnosti svojom operom Zora D, koju je poručila Genesis Foundation iz Londona. Ova opera je premijerno izvedena u Amsterdamu 2003. godine, u režiji Dejvida Pauntnija i Nikole Rab. Ista produkcija je te godine otvorila pedesetu sezonu Bečke kamerne opere.
Nakon uspeha opere Zora D. Isidora Žebeljan neprekidno dobija porudžbine značajnih institucija i muzičkih festivala, kao što su Venecijansko bijenale (Konji Svetog Marka, iluminacija za orkestar, 2004), Festival u Bregencu (opera Maratonci, 2008; Zujte strune, za simfonijski orkestar, 2013), Dženezis Fondacija iz Londona (Pesma putnika u noći, za otvaranje izložbe Bila Vajole u Nacionalnoj galeriji u London, 2003 i Skomraška igra, za Academy of St Martin in the Fields, 2005), Univerzitet u Kentu (Polomka kvartet, 2009), Opera iz Gelzenkirhenu (opera Simon izabranik, 2009 i Nahod Simon, 2015), Holandski kamerni hor (Latum lalo, 2010), Accademia Musicale Chigiana Siena (opera Dve glave i devojka, 2012), City of London Festival (Kad je Bog stvarao Dubrovnik, 2013), Fondacija Berlinske filharmonije (Klin-čorba, 2014) itd. Komponovala je za izuzetne muzičke ansamble kao što su: Bečki simfoničari, The Academy of St. Martin in the Fields, Brodski kvartet, Oktet Berlinske filharmonije, Holandski kamerni hor i London Brass. Njene kompozicije se redovno izvode po čitavoj Evropi, Izraelu, Dalekom Istoku i u Americi, uključujući i festivale Venecijansko bijenale, Festival u Bregencu, RAI Festival Nuova Musica (Torino), Settembre musica (Milano-Torino), Settimana Musicale Senese (Sijena), Muzički festival Zapadnonemačkog Radija (WDR), ISCM-festivali (Geteborg, Vroclav), Galway Arts Festival (Irska), Ultima Festival (Oslo), City of London Festival, Swaledale Festival, Walled City Music Festival, Dulwich Music Festival (Velika Britanija), Eilat Festival (Jerusalim), Festival Nous Sons (Barselona), Festival L’ Est (Milano), Crossing Border Festival (Holandija), Muzički bijenale u Zagrebu i BEMUS. Muziku Isidore Žebeljan izvodili su, između ostalih, Simfonijski orkestar iz Geteborga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Janačekova filharmonija, Beogradska filharmonija, Nova filharmonija Vestfalije, No Borders Orchestra, Lutoslavski kvartet, Nieuw Ensemble (Amsterdam), Zagros Ensemble (Helsinki), ansambl Sentieri selvaggi (Milano), dirigenti David Porselajn (Porcelijn), Pol Danijel (Paul Daniel), Kristof Popen (Christoph Poppen), Pjer-Andre Valad (Pierre-André Valade), i solisti kao što su Štefan Dor (Stefan Dohr), solo hornista Berlinske filharmonije, klarinetisti Huan Enrik Ljuna (Joan Enric Lluna), Alesandro Karbonare (Alessandro Carbonare), violinista Danijel Roulend (Daniel Rowland) itd. Ekskluzivni izdavač njene muzike je Ricordi–Universal.
Fond „Todor Manojlović” Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”
Fond “Todor Manojlović” svoj rad i angažman otpočeo je 21. juna 1991. godine sa ciljem prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja dela i čuvanja imena Todora Manojlovića, imajući u vidu značaj njegovog dela i njegovih uticaja.
Todor Manojlović (1883-1968), pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac ostavio je za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Rođeni Bečkerečanin, ali po svom opredeljenju građanin Evrope, svojom zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti, uticao je na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata. Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Pojava prve drame Todora Manojlovića „Centrifugalni igrač“ (1930) smatra se početkom moderne srpske drame. Pored Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji pisac proteklog dvadesetog veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.
Dvadeset i pet godina aktivnog angažmana i delovanja Fonda „Todor Manojlović“ u okviru Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ dalo je vidne rezultate i opravdalo je svoje postojanje. Ustanovljena je prestižna nagrada pod nazivom „Nagrada za moderni umetnički senzibilitet“ koja je profilisana u jednu od vodećih nagrada u Srbiji. O laureatima odlučuje Upravni odbor Fonda, uz aktivno učešće prethodnih dobitnika Nagrade i angažman zaposlenih u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“.
Upravni odbor Fonda čine: predsednica prof. dr Vladislava Gordić-Petković (književna teoretičarka i kritičarka, redovni profesor na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu), Predrag Miki Manojlović, (glumac), mr Boško Milin, (teatrolog, docent na odseku Dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu), Vladimir Arsenijević, (književnik i prevodilac) i Radovan Živankić, (akademski slikar).
Ime dobitnika nagrade objavljuje se 17. februara, na dan rođenja Todora Manojlovića. Nagrada se, prema dogovoru sa laureatom, dodeljuje u dogovoreno vreme u baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu. Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata nagrade u ediciji „Feniks“ u okviru izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“.
Nagrada se dodeljuje stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića. Dosadašnji dobitnici nagrade Fonda „Todor Manojlović“ su:
za 1992. godinu Miodrag Pavlović
za 1993. – Milorad Pavić
za 1994. – Miodrag B. Protić
za 1995. – Đorđe Balašević
za 1996. – Dušan Kovačević
za 1997. – Marina Abramović
za 1998. – Miroljub Todorović
za 1999. – Momo Kapor
za 2000. – Pavle Ugrinov
za 2001. – Jovan Hristić
za 2002. – Jovica Aćin
za 2003. – Vida Ognjenović
za 2004. – Miroslav Josić Višnjić
za 2005. – Radovan Vučković
za 2006. – Oto Tolnai
za 2007. – Muharem Pervić
za 2008. – Milena Marković
za 2009. – Želimir Žilnik
za 2010. – Mileta Prodanović
za 2011. – Saša Rakezić (alias Aleksandar Zograf)
za 2012. – Laslo Vegel
za 2013. – Slobodan Tišma
za 2014. – Festival “Dezire”
za 2015. –David Albahari
Spomen-soba Todora Manojlovića
U okviru stalne postavke Narodnog muzeja Zrenjanin nalazi se spomen-soba Todora Manojlovića koja predstavlja enterijer njegove radne sobe.
Najveći deo rukopisne zaostavštine Todora Manojlovića danas se nalazi u zrenjaninskom Istorijskom arhivu dok je enterijer radne sobe zahvaljujući njegovoj sestri Veri Putić ustupljen na brigu Narodnom muzeju Zrenjanin. Ova ustanova čuva i prepisku, brojna dokumenta i nešto crteža koji su takođe pripadali Todoru Manojloviću. Dve godine nakon njegove smrti Narodni muzej je otvorio memorijalnu sobu Todora Manojlovića koja je 2014. godine rekonstruisana i dostupna posetiocima.
Ove godine prvi put dobitnik Nagrade Fonda “Todor Manojlović” za moderni umetnički senzibilitet biće predstavljen u rekonstruisanom ambijentu u kojem je ovaj izuzetan čovek stvarao.
