SportInfo Sportstki portal
Ono naše Što nekad bejaše.
Od Budimpešte do Velikog Bečkereka….
Slika koja prikazuje učešće nekadašnjih zvaničnika Velikog Bečkereka, a današnjeg Zrenjanina na čuvenoj Milenijumskoj proslavi u Budimpešt 1896. godine, delo je čuvenog majstora Pal Vaga, koji je slikarstvo učio u školi Šandora Vagnera u Minhenu, koji je u to vreme važio za popularnog slikara istorijskih kompozicija u stilu akademizma. Vago je postao poznat po žanr-slikama koje je radio u duhu minhenskog realizma.
U okviru velike, milenijumske proslave upriličene u Budimpešti 8.juna 1896. povodom hiljadugodišnjeg postojanja mađarske države, svaku županiju je predstavljala delegacija, koja je u defileu prošetala ispred cara. Torontalska delegacija na čelu sa velikim županom Jeneom Ronaiem je bila obučena u autentičnu onovremenu odeću noseći staru zastavu iz 1809.g. Nakon dve nedelje od tog događaja župan Ronaji je podneo molbu Izvršnom odboru županije da se za veliku salu palate uradi slika o milenijumskoj proslavi, na kojoj bi, kako je u predlogu precizirao, bio predstavljen onaj momenat kako on na čelu delegacije u trenutku prolaska pored njegovog veličanstva, spušta zastavu. Inicijativa je razmotrena i ubrzo usvojena, a potom je pozvan Pal Vago koji je iza sebe već imao nekoliko istorijskih kompozicija većeg formata. Odlučeno je i da se za Vagoa načini atelje, prvi vojvođanski umetnički atelje kao posebna zgrada namenjena jednom slikaru. Atelje se nalazio u dvorištu zgrade koja je je tokom svoje istorije menjala vlasnike i nalazio se otprilike na prostoru nekadašnje Kino-bašte. Pal Vago je stigao u Vel. Bečkerek 20. februara 1897. napustivši Segedin i rad na slici koju je tamo započeo o velikoj poplavi koja je zadesila taj grad. Kada je stigao ovde, počeo je da uređuje sebi ateljejski prostor ujedno i radeći prve studije portreta i skica za naručenu sliku o milenijumskoj proslavi. U Muzeju se čuvaju dve takve skice. Vago je odugovlačio sa poslom i to se može objasniti njegovim boemskim životom; često je svraćao u kasino i ondašnje kafane. Bio je omiljen u društvu, duhovit, galantan i uvek spreman za dobru zabavu a aktivno je učestvovao u društveno-kulturnom životu grada. Organizovao je u pozorištu dobrotvorne večeri. Kao i većina slika sa istorijskom tematikom i „Defile banatskih soahija pred carem Franjom Josifom I“ svoju monumentalnost najbolje iskazuje velikim dimenzijama (266 x 146 cm). Na njoj je prikazan svečani cilj, kada se delegacija Torontalske županije, kao učesnica povorke, izdvojila na čelu sa velikim županom Ronajiem i spustivši zastavu, poklonila se njegovom veličanstvu. Čitavu pozadinu zauzima arhitektura monumentalnog dvorca, koja daje utisak pozornice. Carska porodica sa svojom svitom je smeštena na balkonu prvog sprata tog zdanja. Naslikana arhitektura u pozadini, kao i pločnici koji zapremaju prvi plan slike su dati u sivim tonovima boje kamena, čija hladnoća i jednoličnost bivaju „uzdrmani“ šarolikom i raskošnom odećom svih učesnika, kao i senkama sunčeve svetlosti po kamenim fasadama i pločniku. Posle 22 meseca rada, slika je završena i postavljena u svečanoj sali županijske palate 22. decembra 1898. a otkrivena marta sledeće godine povodom obeležavanja jubileja, 25 godina službe velikog župana Ronajia.
Inače, pomenuta slika bila je osnov za diplomski rad Jovane Milovanović, mlade istoričarke umetnosti iz Beograda. Ova monumentalna istorijska
Kompozicija, deo je stalne postavke Narodnog muzeja u Zrenjaninu, a trenutno se može videti u Salonu zrenjaninskog muzeja na izložbi “Torontalska županija i njeno naslede” istoričara i arhiviste Filipa Krčmara.
Jovana Milovanović je septembra prošle godine diplomirala na predmetu Evropska umetnost 19. veka, kod doc. dr Igora Borozana, na Katerdri za umetnost i vizuelnu kulturu novog veka na Odeljenju za istoriju umetnosti
Filozofskog fakulteta u Beogradu.
