MOMAK ZA VELIKA DELA

Sedamnaestogodišnji Kragujevčanin, Mihailo Jovičić, uzadanica juniorskog košarkaškog tima Reala

Kada je kao petnaestogodišnji golobradi klinac, dobio ponudu da pređe u redove “kraljevskog” kluba, mladić iz Kragujevca, Mihailo Jovičić, nije mogao ni da zamisli, da će početi na javi da sanja svoj košarkaški san i da će vrlo brzo postati uzdanica juniorske ekipe, koja je nedavno u finalu Evroliginog “Next generation” turnira u finalu savladala najvećeg rivala Barselonu i obezbedila učešće na završnom turniru u Berlinu.

• Bila je baš dramatična ta finalna utakmica protiv Barselone, ali pobedili smo i osvojili pehar. Za samo tri dana odigrali smo pet teških utakmica do finala, tako da je bilo baš i fizički naporno, ali pokazali smo da imamo karakter kao tim, pobednički duh nas je vodio do konačnog trijufma – započinje priču Mihailo.

Nakon finalnog turnira Prvensta Srbije u Beogradu 2014. godine, na kojem si imao prosek po utakmici od 25,6 poena, 6,6 skokova, pet asistencija i dve ukradene lopte, iz Kragujevca si otišao u Madrid ?

• Košarku treniram od svoje osme godine i igrao sam u rodnom gradu sa KK Foka Radnički. Kako sam stigao do Reala, tj. kako su oni do mene stigli je duga priča… U januaru 2014. godine pozvan sam na probu u Laboral Kutxu, takođe poznati španski košarlaški klub…Tamo sam proveo nedelju dana i zadovoljio igrački, ali su oni odugovlačili sa ugovorom, koji je ipak stigao tokom februara, ali se onda u trku ubacio i Real. Kraljevski klub, tada nije ponudio ništa konkretno, čekao sam njihovu ponudu dva meseca meseca, ali je njihova odluka da me angažuju bila konačna, tek u maju te 2014. godine, posle odigranog finalnog turnira Prvenstva Srbije u Beogradu. To državno prvenstvo su, preko svojih skauta pratili bukvalno svaku sekundu, na moju sreću odigrao sam odlično, moj tim je osvojio prvo mesto a Real mi je ponudio uslove koji nisu mogli da se porede ni sa jednim drugim klubom u Evropi i sa takvom ponudom. Proveo sam par dana razmišljajući sa mojim roditeljima i menadžerom i odlučili smo se za Real.

  Greška nije napravljena i odluka je bila prava?

• Naravno…Veoma sam zadovoljan… Ovo mi je druga sezona u Realu i imam još jednu po ugovoru posle ove. Meni je ovde fenomenalno od uslova za život koji su nerealni, školovanja koje ti otvara put ka svim svetskim fakultetima i naravno treninga koji su na profesionalnom nivou. Moj san je da zaigram za prvi tim Reala, imao sam priliku da treniram sa Rudijem, Ćaćom Rodrigezom, Ljuljem,Felipeom Rejesom, Džejsijem Kerolom i ostalim asovima kraljevskog kluba i mogu Vam reći da je osećaj fantastičan. Moji vršnjaci Luka Dončić i Dino Radončić, već su imali priliku da debituju kao prvotimci, nadam se da ću i ja biti te sreće – iskren je Mihailo.

Bez obzira na udaljenost, podrška roditelja i brata ne izostaje?

– Svakodnevno smo u kontaktu, znam sve šta se događa u mom Kragujevcu, a otac Nebojša, majka Gordana i stariji brat Miloš, velika su podrška.

Planiraš da osim košarke, nastaviš sa školovanjem, studiraš…

• Naravno, to je veliki izazov za mene, ali ja sam rešen da uspem i istrajan u ideji da uz košarku steknem akademsko obrazovanje… Što se konkretno tiče fakulteta, još ne znam nista , meni je opcija uvek koledž u Americi, ali naravno da sve to zavisi od mnogo faktora i razvoja dalje situacije u Madridu.

Još dok si igrao u Kragujevcu, bio si član mlađih reprezentativnih selekcija Srbije?

• Igrati za reprezentaciju svoje zemlje velika je čast i odgovornost.kada neko obuče dres seniorskog nacionalnog tima, obično se smatra da je napravio karijeru i uspeo u sportu, kojim se bavi.I ja tako razmišljam I mislim da sam time sve rekao…

Madriđani su za tebe rekli da si “fizički i tehnički nadaren, brz, inteligentan, dobar strelac i da si odličan u odbrani. Stručnjaci Reala, smatraju te jednim od najozbiljnijih balkanskih košarkaških protencijala???

– Svakako da prijaju ovakvi komentari, ali ja ne živim na lovorikama, vrlo sam realan i svestan da je puno truda i rada potrebno uložiti da bi se stiglo da vrha.Ja želim da uspem u košarci, a potrebno je naravno, da uz sve nabrojane faktore, budeš nekada I miljenik sreće, da se, kako se to kaže “poklope sve kockice”…

Vršnjaci ti zavide i komentarišu u stilu “ma baš te briga, živiš u Madridu, igraš za Real…”?

• Lepo to sve zvuči i izgleda na “prvu loptu” i naravno ne kažem da sve ne godi, ali svaki moj dan u Madridu je isplaniran, uglavnom se sve svodi na jutarnji trening, odlazak u školu, popodnevni i večernji trening i učenje….i tako svaki dan…To kad imamo neki slobodan dan i prošetamo malo gradom, dođe kao velika privilegija i praznik – uz smešak konstatuje Mihailo Jovičić, plejmejker juniorske ekipe Real Madrida i srdačno pozdravlja sve čitaoce portala “Sportinfo”…