DA VOZIM RELI BIO BIH ŠAMPION, ALI JA VOZIM LJUDE

Zrenjaninac Mile Nenadić, svojim automobilom sa sedam mesta, krstari putevima Evrope i obara sve rekorde po broju pređenih kilometara

• Život je put, jedna priča… Ja volim da pričam i putujem uvek sa osmehom… Time sam sve rekao… Bilo je rođendana, krsnih slava i porodičnih veselja i proslava, koje sam napuštao samo da bih ispoštovao ljude, dogovor i obećanje a često i ispunio iznenadne molbe, kad se ljudi nađu u nevolji i hitno im zatreba da se negde odvezu.Poznanik iz Skoplja, insistirao je da dođem i vozim ga na poslovni put, kad je osetio da sam iznenađen, zašto baš ja da dolazim iz daleka po njega, moju trenutnu zbunjenost prekinuo je rečenicom „ti ili niko drugi…“ Seo sam u automobil, vozio do Skoplja i zatim prevalio još par hiljada kilometara i čovek mi je bio neizmerno zahvalan – započinje svoju priču pedesetšestogodišnji Zrenjaninac, Mile Nenadić, kojeg mnogi u gradu na Begeju, ali i šire, znaju po nadimku „Pauza“…

• Ja se naravno ne stidim svog nadimka, mnogi me zaista znaju, pa i oslovljavaju sa „gospodine pauza“, a nastao je spontano, dok sam još bio mlad i momak, radio sam na šalteru tada velike autoprevozničke firme „Autobanat“ na prodaji karata.Trudio sam se da uvek budem ljubazan i pravi džentlmen, pa su šarmatne dame uvek kod mene imale privilegiju da ne čekaju red, a kada bi neka pristala da odemo na piće, reagovao sam munjevito i na šalterski otvor stavljao natpis „pauza“ i u vreme kada pauza nije dolazila u obzir.To su zapazili moji drugari i tako me prozvali, a za ovaj gest znali su i šefovi, ali nikada nisam imao zbog toga većih problema – nastavlja priču Mile, koji se upravo priprema na put do Hamburga i nazad, naravno kao i uvek sve u jednom dahu, bez zadržavanja i spavanja usput.

Mile Nenadić, kako sam ističe vozač je već punih 38 godina i iza sebe je ostavio više miliona kilometara, obzirom da je non-stop na putu i da pojedine evropske zemlje, poput Nemačke, Austrije, Slovačke, Švajcarske, poznaje kao da vozi u svom rodnom gradu.

• Ljudi koje vozim, obično se čude i pitaju kako mi ne treba navigacija, a onda kada se uvere da ih bez problema odvezem do ulice na primer u Bazelu, kažu bravo Mile, svaka čast…Baš nedavno, u kišom okupanom Bazelu, jednog putnika dovezao sam do zabačene ulice blizu centra i kada sam izašao iz automobila da mu pomognem oko prtljaga, začuo se glas jedne žene na srpskom jeziku…“Bože, kako je svet mali, Nenadiću to si ti..“ vikala je gospođa iz našeg Zrenjanina, kojoj sam davno nešto pomogao..Eto baš ovde i u ovom kišnom danu da se sretnemo – nastavila je ona, dok se moj saputnik samo zadovoljno smeškao, jer nam je vožnja od Beograda do Bazela, baš onako išla, što se kaže, kao pesma….

Mile Nenadić, po sopstvenom pedantnom proračunu, godišnje prosečno prevali 50 hiljada kilometara, a bilo je onih kada je obarao rekorde i približavao se cifri od 100 hiljada pređenih kilometara.Vozio je poznate muzičare sa Egzita, glumce, političare, pevače na tezge po Nemačkoj i Švajcarskoj, misice, sportiste, ne zna im se broj…

• Neću namerno da spominjem njihova imena, ali bilo je tu raznih zgoda i nezgoda, anegdota i crnohumornih komičnih situacija.Dovoljno da kažem da je svetska atletska diva Ivana Španović odrastala u mom kombiju, Ivan Lenđer takođe, jer su više vremena provodili na putu, nego kod kuće sa svojim roditeljima.Vozim svoj „fiat“ sa sedam sedišta, ranije sam vozio i kombi, ali ovo je nekako praktičnije, jer ljudi više cene intimu i onda im je moj „sedmotočkaš“ kako ga zovem idealan.Naravno da ima samo četiri točka i sedam mesta, ali tako šalimo se uvek i setih se kada sam 1977. godine, kada sam tek položio vozački ispit, dovezao iz Praga, tj Karlovih vari, fiću na tri točka, obzirom da nam se jedan točak polomio i držao se samo na parčencetu lima.Prevalili smo drugar i ja skoro hiljadu kilometara od Češke do Zrenjanina i kada sam fiću odvezao kod majstora na drugi kraj grada, on mi ljutito reče, mogao si poginuti od kuće do mene bez jednog točka….Kada sam mu rekao da sam tako vozio od Karlovih Vari, čovek se tri puta prekrstio u čudu…

Mile Nenadić, neuđeni politikolog, nakon zrenjaninske Gimnazije redovno je upisao Fakultet političkih nauka u Beogradu…

• Brzo sam ja video da od studija neće biti ništa veliko, ali mnogo mi se dopao život u Beogradu…Nije to bilo, doduše kao sad, ali su izlasci i tada bili fascinantni, tako da sam ubrzo počeo da zaboravljam odlaske na predavanja.A još kao gimnazijalac, bio sam mangup i spadalo, prvio sam imao automobil u školi i drugarima davao po krug oko škole da provozaju, kako bi i oni glumili mangupe pred devojkama.Za tu uslugu, sećam se plaćali su mi ondašnje 3 hiljade dinara, a litar goriva koštao je 700 dinara…Imao sam novca za odlazak u restorane, a i tada sam lepo zarađivao jer sam vozio košarkaše na utakmice u dogovoru sa njihovim trenerom…

Mile Nenadić osim supruge Anke, ima dve ćerke, dvadesetjednogodišnju Aleksandru i tri godine mlađu Marinu, koje su navikle da tata nije kod kuće i da negde vozi, kako bi porodici obezbedio pristojan život.

• Drugi imaju određene tarife po kilometru, ja vozim po dogovoru, kako „na oko“ procenim ljude i zbog toga me svi vole, a mnogi insistiraju da ih baš ja vozim i svoje obaveze planiraju prema mojim.Naravno ne da bi uštedeli, nego jednostavno što znaju da im je vožnja samnom em bezbedna, em uvek zanimljiva…Ovo naravno nije nikakva reklama, jednostavno to je tako, u stanju sam da po 36 sati vozim, ali i poštujem sva pravila, nikada ne spavam niti jedem i pijem dok vozim.To je neko moje pravilo, hrana uspavljuje, a piće traži još i ja se toga pridržavam.Nedavno sam vozio do Berlina i nazad, sve u jednom dahu, sa kratkim pauzama, ništa jeo ni pio nisam sem par gutljaja vode.Slično je bilo i na putu do Bazela…- iskreno priča Mile, kojeg smo u rodnom gradu sreli pred put u Hamburg, gde vozi jednog uglednog Zrenjaninca.

Mileta svi izuzetno cene i imaju toliko poverenja u njega, da često i novac šalju po njemu i to u otvorenoj koverti.

• Nikada se nigde nisam reklamirao, a posla imam da ne mogu sve da postignem, sve je to naravno „od usta do usta“ kako se kaže i to je najbolja preporuka.Interesantno mi je bilo i putovanje sa čuvenim „Meškarkama“ to su simpatične bakice iz sela Aradac kod Zrenjanina, koje maestralno sviraju one specifične male harmonike.Vozio sam ih na tzv „slovački Vudstok“ na festival „Đetva“ kod Žiline, usput su svirale i pevale, toliko da sam i ja na kraju pevao sa njima.Kad smo stigli tamo, dočekali su nas slovački predsednik i premijer, ja sam sedeo na večeri sa njima i sutradan osvanuo na naslovnoj strani lokalnih novina – priseća se Mile…

• Još jedna avantura za Zrenjanincem Maksom ostaće mi zauvek u sećanju.Maksa sa petoro male dece i suprugom, najpre zakasni na avion iz Temišvara, pa se sa aerodroma u ovom rumunskom gradu vratimo u Zrenjanin, pa na putu za Braunšvajg u Nemačkoj, promašimo pravac i vozili smo se skoro 500 kilometa uzalud, kako se to kaže, ali na kraju smo stigli i sve je bilo u najboljem redu… Bez nervoze i pritiska, pričali smo, šalili se na sopstveni račun i sve je ostalo kao jedna smešna priča – dodao je Mile Nenadić…