Legendarni rukometni as Zoran Tomić, sa imidžom večitog sportsmena, decenijama solio muke protinika koji nisu imali rešenje za njegova "paranja" vazduha, nebeske skokove i golove
ZVALI SU GA LETEĆI TOMAHAVK I BOMBARDER
Danas uživa na svojoj vikendici kraj Zrenjanina, savetuje sina Branka koji je nastavio porodičnu tradiciju vrhunskog rukometa
Mada "viđen" za poziju krila, rođeni Tuzlak, Zoran Tomić, bio je bek, leteća haubica i noćna mora golmanima, ali i večita enigma rivalima, koji su kosilu čupali u dilemi kako da ga sačuvaju, kad se vine i više sekundi ostane u vazduhu.
Efektni golovi i uređeni dar sa odrazom stekne prednost u odnosu na protivnika, obeležili su karijeru, jednog od najstarijih aktivnih rukometaša, koji se do 43 godine profesionalno bavio ovom igrom i tresao mreže.
Rođen u "gradu soli" pre 58 godina, karijeru je počeo u Sloboda Solani i za prvi tim debitovao u sezoni 1984/85. izuzetnim darom da efektno trese protivničke mreže, odmah upao u oči ljudima iz sarajevskog Železničara, za koji je igrao 1985/86. godine, kada je usledila seoba u ravni Banat i zaduživanje crveno-belog dresa Proletera iz Zrenjanina.
- Na prvi pogled čudno i neobično, šta će jedan ortodoksni Bosanac u ravnici, da li će se i kako tamo snaći, ali ja sam toliko bio zaluđen rukometom, da o tome uopšte nisam razmišljao - započinje priču dugogodišnji internacionalac u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, presrećan što je već u prvoj sezoni u Proleteru, potvrdio kvalitet i pitanje zašto je doveden.
- Po onoj Valterovoj "vazduh trepti, sprema se oluja" osećalo se da se u Medisonu stvara tim za velika dela i dogodilo se nekoliko godina kasnije - nastavlja Zoran, prisećajući se najsitnijih detalja svakog treninga u Zrenjaninu.
Namestilo se tako da 1991. godine kao vojnik u Zagrebu i Beogradu, dobije dozvolu vojnih vlasti, da dolazi na utakmice Proletera u tadašnjem Kupu evropskih šampiona.
- Bio sam prvi vojnik u tadašnjoj Jugoslaviji sa privilegijom igranja evropskih utakmica i to mi je bio dodatni motiv, da treniram i budem spremniji od svih.
Njegov Proleter , sa oreolom šampiona države, pod trenerakom palicom zlatnog Olimpijca Momira Rnića, "mleo" je redom protivnike u Kupu šampiona i preko sjajnih rusa u polufinalu, stigao do čuvenog finalnog dvomeča sa Barselonom, za koju su nastupali Zlatko Portner i Veselin Vujović.
- Medison je goreo tog majskog dana, da ne preteram, mislim da je hiljadu i po ljudi, do dve hiljade, bilo više nego što dvorana može sa primi, ma igla nije imala gde da padne, bodrili su nas naši navijači, igrali smo na momente sjajno, lomili velikog rivala, ali eto nije nam se dalo - priseća se Tomić, uz napomenu da je u prvoj utakmici u Zrenjaninu, a i u revanšu u Barseloni, postigao po pet golova.
- Taj osećaj da smo ih imali, ostaje gorak u duši zauvek, iz ponora ubedljivog poraza, vešto su se i brzo vraćali, što je odlika samo velikih timova i na kraju pružili smo im ruku, čestitajući titulu evropskih šampiona, a mi smo se uz suze i uzdah "eh koliko je malo falilo" zadovoljili vicešampionskim oreolom - dodaje, uz napomenu da ni on, a ni njegovi saigrači nisu bili svesni u prvom momentu, kakav su uspeh napravili i zlatnim slovima zauvek ispisali istoriju Rukometnog kluba Proleter iz Zrenjanina.
Nebeski let bombardera, tihog "ubice" golmana i golovi, koji su obeležili karijeru, nisu promakli oku menadžera, koji su se utrkivali ko će bolju ponudu za inostrani klub da napravi i za Zorana Tomića, ubrzo je započela Odiseja u španskom Valjadolidu, gde je zaslužio status večne legende kluba, pa onda odlazak u Francusku i na kraju Nemačku, gde je profesionalno igrao do svoje 43 godine.
- Ma nastavio sam ja tamo i posle, doduše u manjim klubovima i više kao amater, molili su me, jurili, a moja ljubav prema rukometu je ogromna - nastavlja Zoran, koji je danas u voljenom sportu, samo navijač svog sina Branka, sjajnog rukometaša poniklog u Proleteru i afirmisanog u dresu šampionakog tima novosadske Vojvodine.
Najsrećniji je, kaže što mu se ostvarila želja, da naslednik, za kojeg kažu da je navigacioni sistem ekipe za koju igra, produži tamo gde je on stao i što će Branko nakon sezone u Jugoviću iz Kaća, karijeru nastaviti u nekom inostranom klubu.
- Prošao je sve reprezentativne selekcije Srbije, ima iskustvo igranja u Ligi šampiona sa Vojvodinom, pa videćemo, najsrećniji ću biti, kada saznam za koji će klub nastupati i imaće moju apsolutnu podršku - dodaje na kraju leteći bombarder, koji je koračao istom stazom, preko trnja do zvezda i uspeha.
Rukometni vagabund iz grada soli, skrasio se u Banatu, nekako meraklijski legla mu je na dušu ravnica i sada lagano i lagadno, uživa dane na svojoj vikendici, uz crkut ptica, koji jedini narušava sklad i tišinu uz Begej, koji lelujavo protiče.
DEVETNAEST GOLOVA NA UTAKMICI
Od 21-og ispaljenog hica ka golu, uz dva puta pogođenu stativu, Zoran Tomić je u dresu Proletera, protiv Pelistera u Zrenjaninu, 19 puta zatresao mrežu i to je apsolutni rekord njegove karijere, ali i jedan od rekorda u analima svetskog rukometa, koji je samo odabranima pošao za rukom.
GOLMAN BIO MNOGO LJUT
Nakon te čuvene utakmice u Zrenjaninu, kada je 19 puta zatresao mrežu, uz dva šuta u stativu, golman Pelistera Vančo Ivanovski bio je mnogo ljut, "izbušio" ga je Zoka pošteno iz svih pozicija, a situaciju je dodatno podgrejao slavni Pepi Manaskov, peckajući svog saigrača, ali sve se na kraju okončalo, fer i prijateljskim zagrljajem.
DVA PUTA OPERISAO KIČMU
Suvenir na igračke dane, bolove u kičmi, ali i celom telu, stoički je nosio svakodnevno, dok se nije ohrabrio i do sada u dva navrata operisao kičmu, a hiruški zahvati doneli su boljitak.
DRES REPREZENTACIJE
- Nema lepšeg osećaja kada u dresu sa grbom nacionalnog tima, pevaš himnu i raduješ se uspesima zajedno sa saigračima, ali i narodom kkji je oduvek znao da proslavi trijumfe reprezentacije - iskren je Zoran Tomić.
SKOK SA ZADRŠKOM U VAZDUHU
- Sa tim se rodiš, to je dar sa neba i samo valja to usavršiti, puno sam radio i čini se uspeo sa unapredim do tog nivoa, da sam uglavnom bio najbolji strelac ekipa za koje sam nastupao.
foto: Privatna arhiva