Pedesetdvogodišnji meštanin Srpske Crnje, Goran Savin, ponosno nosi epitet jednog od najvećih svetskih sakupljača sportskih relikvija, dresova, sličica, golmanskih rukavica

 

UČA NA GOLU, UČIONICI, MUZEJU…

 

      Životna i sportska crta spakovana u tridesetak plastičnih kutija

 

     Gorana Savina Uču, mada šešir nikada nije nosio, mnogi u Srpskoj Crnji, gde živi i uči decu, porede sa čuvenim profesorom Vujićem, uz objašnjenje da je to zbog silne mirnoće, staloženosti, mudrosti i posebnog dara da ume sa ljudima i njihovim ćudima.

   Mada rođen u Zrenjaninu, ceo svoj životni vek proveo je u popularnoj varoši Đure Jakšića, na samoj granici sa Rumunijom, u ravnom Banatu, 25 godina stajao između stativa na fudbalskoj travi i u međuvremenu završio višu učiteljsku školu u obližnjoj Kikindi.

   - Fudbal sam zavoleo još od prvog dečačkog dodira sa loptom, na ulici između dve cigle, a moji vredni roditelji bavili su se poljoprvredom i kao svoj životni cilj imali da iškoluju mene i brata koji je danas profesor engleskog jezika, pa nije bilo šanse sa ih razočaramo - započinje Goran, uz napomenu da je najzaslužnija, što je osim golmanske, izabrao karijeru učitelja, njegova tetka Zorica, takođe učiteljica.

    Osim za učiteljskom katedrom, 25 godina stajao je između stativa i svoje snove pretvarao u javu od 1987. do 2012. godine, iskreno posvećen, bez ijednog propuštenog treninga, a kamoli utakmice, a i sada često, kada igraju veterani, zauzme svoje mesto.

    Kada je kopačke okačio o klin, posvetio se pozivu trenera golmana u prvom timu lokalnog kluba Budućnost u Srpskoj Crnji, a istovremeno i radu sa talentovanom decom, bio sekretar u klubu i član uprave.    

     - Od 1987. godine sakupljam sve što je obeležje najvažnije sporedne stvari na svetu, a ponajviše sve o golmanima, fudbal je za mene velika strast i pasija, ljubav i radost, a trenutno u kolekciji imam 300 pari golmanskih rukavica, poznatih i manje poznatih golmana iz celog sveta - ističe Savin, uz napomenu da u kolekciji poseduje 280 dresova, golmanskih i različitih fudbalera,  200 hiljada  golmanskih fotografija, 150 fudbalskih albuma, 3,5 hiljade fudbalskih ulaznica iz celog sveta, oko 200 fudbalskih figurica, preko stotinu fudbalskih zastavica, više od  hiljadu suvenira vezanih za fudbal, stotinak fudbalskih knjiga i monografija.

    Zadovoljno konstatuje da ga strast ne napušta i da njegova kolekcija, a provereno jedan je od najvećih u Vojvodini, Srbiji i među vodećima u celom svetu, iz dana u dan biva sve bogatija i zanimljivija, jer mu prijatelji redovno iz inostranstva šalju i donose različite fudbalske rekvizite i stvari koje plemene ovu igru.

     - U kolekciji imam i preko 400 fudbalskih magazina i novina, 30 hiljada sličica i kartica fudbalera, a želja mi je da sve bude izloženo u nekom velikom muzeju,  kao stalna postavka - nastavlja Uča, uz opasku da pre tri godine imao veliku izlozbu u Muzeju u Kikindi, povodom Svetskog šampionata u Kataru i da je u toku 2022. godine, to bila najposećenija izložba u gradu sova na severu Banata.

    - Bilo bi sjajno i ne sumnjam jako zanimljivo, kada bih, sada još bogatiju i kompletniju kolekciju, izložio tokom leta, kada bude Svetsko prvenstvo, na primer u Muzeju u Zrenjaninu, to mi je velika želja - dodaje popularni Uča, ne skrivajući da su nedavno ne njegovu kućnu adresu pristigle najnovije memorabilije iz Portugala, Španije, Belgije, Češke, Rumunije, Italije, Engleske.

   Mnogo sportskih relikvija dobio je od prijatelja sa svih strana sveta, na poklon, neke je i skupo platio, ali nikada nije žalio novac da bi sopstvenu kolekciju obogatio onim što mu je duši milo, mnogo je kaže i sam poklanjao, organizovao javne i dobrotvorne humane aukcije, kako bi pomogao ljudima i njihove sudbine pokušao da postavi u kolosek nade, radosti i sreće.

   - Najveći zauvek u fudbalu za mene je Maradona, a kao najbolji trener golmana u Evropi, Nemac, Sebastijan Selke, od naših golmana izdvojio bih Bearu, Šoškića, Envera Marića, Slobodana Janjuša, Muzibarića, Rizaha Meškovića, Vladimira Stojkovića - iskren je, kakav je uvek sa svojim đacima u školi, Goran Savin, ističući da mu je drag Lav Jašin, pa nakon pet oraznih mesta iza njegovih leđa, i Faf, Benks, Majer, Igita, Zenga, Arkonada, Van der Sar, Paljuka, Šilton, Van Brukelen, Kasiljas.

     Specijalni i uzvišeni delić bogate kolekcije, čini dres reprezentacije Ugande, rukavice iz Irana, medalja pobednika Kupa  Lihtenštajna, dres i rukavice iz Indonezije, set dresova kompletne lige Australije, koje su mu poslali drugari, a zanimljivo da je paket putovao brodom više od tri meseca.

    - Taj VIP deo moje zbirke, sačinjavaju i rukavice Vladana Kujovića iz Briža, sal Helmuta Dukadama iz Rumunije, dres Sepa Majera, potpisane autogram karte Hadžija i Belodedića, zatim Olivera Kana, Šumahera, Paljuke, Dudeka, Nojera - dodaje na kraju, ističući da je nedavno bio  u Pragu i nije propustio priliku da obiđe stadion i muzej Slavije u gradu Dobrog vojnika Švejka.