Željko Trajković, nekadašnji rvački reprezentativac i višedecenijski predsednik Rvačkog saveza Srbije, marljivim radom i vizijama obezbedio mesto među svetskim sportskim legendama 

 

KAD SAN POSTANE JAVA

 

Osim svoje bronzane svetske, specijalni savetnik ministra sporta u Vladi Srbije, kao  predsednik RSS zaslužan za 101 seniorsku i juniorsku medalju rvača Srbije

 

      Balaševićeva misaona floskula “da se o mom životu pravi film…”  katarzično realna, oslikana je kroz harizmu Željka Trajkovića, nekada uspešnog rvača i reprezentativca, dve decenije uspešnog predsednika Rvačkog saveza Srbije, o kojem je nadahnuta autorka Stojanka Lekić, napravila dokumentarni film pod nazivom „Kada san postane java“.

    Film je premijerno prikazan u dborani novosadskog SPENS-a, prilikom otvaranja  Svetskog šampionata za mlađe seniore U23, a u uzbudljivoj priči, tokom 58 minuta na upečatljiv način oslikan je put ambicioznog sportskog vizionara iz Zrenjanina, koji je na svom putu, iz male Proleterove dvorane, dosegao slavu svetskog rvačkog de la krema, na temeljima rada rvačkih bardova Branislava Piperskog i Darka Nišavića, kod kojih je kao desetogodišnji dečak počeo da trenira, iskovao bronzano odličje na Svetskom šampionatu u Rimu 1990. godine i godinu dana kasnije, srebrno na Mediteranskim igrama u Atini.

      - Mislio sam da ću se nakon projekcije, obratiti prijateljima i dragim ljudima, ali emicija je eksplodirala, jednostavno nisam imao reči - iskreno započinje priču Željko Trajković, do neba zahvalan sugrađanki Stojanki Lekić, koja je dokumentarnu priču, pitko i umešno, dovela do vrhunca emotivne amplitude.

    - Baš tako, film je čista emocija, od dečaka koji je imao svoj san, krunisao ga svetskom bronzom u Rimu i učešćem na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine, a onda kao predsednik Rvačkog saveza Srbije, pune dve decenije, na vitrine prestiža srpskog rvanja, poređao 101 trofej, 56 seniorskih i 45 medalja u juniorskim i pionirskim selekcijama - vidno uzbuđen, svoje prve utiske nakon  promocije, izneo je Milorad Dokmanac, uz Milana Jelića, jedan od najbližih saradnika popularnog Trajsa.

   Nije šala da su neki sportski radnici, u pomanjkanju ideja kako da unaprede organizaciju i rad u klubu i savezu, zvali upravo njega, za savet, ideju, realnu viziju i da je mnogima pomogao.

    - Na prvim treninzima, osim tehnike rvanja, moji cenjeni treneri učili su me šta je upornost, istrajnost, bez kojih se želja ne može pretvoriti u stvarnost, ali i kako se poštuje rival, pa tako i prijatelj kada mu je pomoć neophodna i tog principa se držim skoro već pedeset godina, koliko je sport u mojim venama - nastavlja čovek koji je nakon dve decenije na čelu Rvačkog saveza, od 1. decembra 2023. godine obavljao funkciju pomoćnika ministra sporta, a od maja ove godine je specijalni savetnik ministra sporta Zorana Gajića.

    Naglašavajući da je uz ogromnu energiju i uloženi trud, organizaciju dva dva uzastopna Svetska šampionata 2022. i 2023. godine u Beogradu, za preporod srpskog rvanja najzaslužnija država Srbija, Trajković ne skriva ponos što je bio na čelu tima stručnih kjudi, koji su dosledno sledili njegovu ideju da bez stvorenih sjajnih uslova za rad i pripreme mladih rvača, nema napretka, pa su izgrađena dva savremena trening centra u Košutnjaku i Kanjiži.

     Bilo je i onih koji su glasno postavljali pitanje bitisanja stranaca u srpskom nacionalnom timu, ali je talas njihovih vrhunskih rezultata, sam po sebi dao odgovor.

    - Rvanje je veoma specifičan sport i bez jakog sparinga, jednostavno nema napretka i tom idejom smo se vodili, kada smo u Srbiju dovodili Zuraba Datunašvilija, Kadžaju, Tibilova, Komarova - objašnjava, uz napomenu da se striktno vodilo računa da ti vrhunski sportisti, budu pre svega dobri ljudi i uzorni građani.

   - Osim što su sparing partneri na treninzima klincima u Zrenjaninu, oni su i njihovi idoli i sad zamislite koja je to motivacija za mladog rvača, koji je, kao juniorski prvak Evrope ili sveta, na strunjači sa svojim uzorom - nastavlja Trajković, uz konstataciju da je i nakon njegovog odlaska Rvački savez Srbije ostao stabilna i sigurna organizacija, koja osim vrhunskih rezultata ima stvoren sistem, koji garantuje svetlu budućnost i nove radosti, poput onih koje su donele svetska i evropska titula Aleksandra Komarova, tri medalje Tibilova, ali i uspesi sjajne generacije mladih rvača Proletera iz Zrenjanina, koji su okosnica mlađe seniorske selekcije Srbije.

   Kao najuspešniji predsednik saveza svih vremena, istovremeno je obavljao i funkciju načelnika Policijske uprave u Zrenjaninu i uz podršku porodice, uživao u privilegiji svojih kolega, koji su imali razimevanja za česta odsustva u službi sporta i rvanja.

   - Rvanje je spartanski, predivan sport koji razvija višestruke sposobnosti kod dece i da bi se škole u klubovima i različitim gradovima širom Srbije omasovile, moraju se stvarati uslovi za treninge i rad - tvrdi, naglašavajući da samo jake pionirske škole rvanja, garantuju budućnost i nove medalje, uz naravno pomoć i ulaganja države, zbog kojih je Srbija fame uz rame sa najmoćnijim svetskim rvačkim silama.

     Desetogodišnji naslednik, Boris, sam po svom izboru, krenuo je očevim stopama i svakodnevno trenira sa vršnjacima na strunjači Proleterove dvorane u Domu sportova u centru Zrenjanina.

     - Svetski i evropski šampion Aleksandar Komarov, odabrao je Zrenjanin za mesto gde će živeti sa porodicom i sad zamisliti za koji godinu, moj Boris sparinguje sa njim, šta će mu veći izazov i motiv - nastavlja, navodeći primer slepog dečaka Damiana Olđe, koji je, uz brojne druge devojčice i dečake, mlada Proleterova nada.

     Obavljajući posao specijalnog savetnika ministra sporta u Vladi Srbije, obišao je brojne gradove, ali i manja mesta širom Srbije, sa zadatkom da se što veći broj mladih uključi i ostane u sportu.

    - Svako ima pravo na svoj izbor, ali mnogo je važno sa se deca u najranijem uzrastu bave sportom, ja im uvek preporučujem rvanje i iznenađen sam koliko je popularnost naših reprezentativaca i osvajača medalja na velikim takmičenjima, uticala da se broj mališana na strunjači, poveća - dodaje na kraju Željko Trajković, koji svakodnevno putuje na relaciji Zrenjanin - Beograd, a sve zbog previle ljubavi prema sportu i rvanju.

    - Da se vratim na početak priče i film koji je vrhunac, kruna moje sportske karijere, za trenutak sam zbog emocije, zanemeo, ali moj glas daleko se čuje, kada su nove ideje i vizije u pitanju - kaže Željko, kojem je po mišljenju mnogih stručnjaka, mesto u vrhu svetske rvačke organizacije.

 

 

EL GRANDE DAVOR

 

     Osvajač olimpijskog zlata u Riju 2016. godine, Davor Štefanek, ispunio je obećanje dato svom predsedniku Trajsu, da će osvojiti medalju, koja je bila od izuzetnog značaja za budućnost srpskog rvanja, koje je od tada u velikoj ekapanziji. Dok je Željko Trajković nervozno lutao od Olimpijskog sela do sale za zagrevanje, u želji da Štefaneku da još neki savet, Davor se smireno samo smeškao i ponavljao, predsedniče ne brinite…

 

 

DARKOVA ŽIVOTNA ŠKOLA

 

     Pokojni velikan rvanja Darko Nišavić, možda svoju karijeru nije krunisao na vrhunskom nivou u odnosu na talenat, ali je kao čovek i trener, utemeljio principe, pristup životu i radu, kojih se i danas mnogi, striktno pridržavaju, uz krilaticu koju je često izgovarao, da je rad osnov svega i što se više i teže radi na treningu, na takmičenju je lakše stići do uspeha.

 

 

 

TRENERKA ZAŠTITNI ZNAK

 

    Poznat kao perfekcionista i čovek koji je bio najzaslužniji za vrhunsku organizaciju Svetskih šampionata u Beogradu, ali i brojnih velikih takmičenja, gospodin Trajković iskreno priznaje da je u izboru odela i trenerke, uvek za drugu opciju, a da je u njoj, provodio bukvalno poslednje trenutke do svečanog otvaranja, jer uvek ima nešto sa se popravi, dotera i onda je munjevito, da bi ispoštovao principe dres koda, oblačio svečano odelo i bio u društvu čelnika rvačkog sveta.

 

 

 

KUM BOBAN BIO U PRAVU

 

    - Jurili smo mojom ladom do Beograda, odakle je reprezentacija kretala za Poreč, na završne pripreme pred Svetsko prvenstvo u Rimu 1990. godine i u jednom  trenu primetili smo da nam je otpao točak i da ide ispred nas, ali uspeli smo nekako da se zaustavimo. Predviđajući maler situaciju kao loš predznak prilično sam se smračio i oneraspoložio, ali me je kum ubeđivao u suprotno i ispostavilo se bio u pravu - priseća se Željko, uz opasku da se od tada, kumova sluša.

 

 

 

 

POZIV AMERIKANACA

 

    Zadivljeni silnom energijom i organizatorskim sposobnostima, pune dve decenije prvog čoveka srpskog rvanja, prijatelji iz Rvačkog saveza SAD, uputili su gvaničan poziv da im se kao profesionalac pridruži i pomogne u radu.

   Ta ponuda, nekoliko godina nakon prvog kontakta, još uvek je aktuelna i na stolu, ali za sada Željkova opsesija su srpsko rvanje i uspesi na svetskoj i evropskoj sceni.

 

 

 

ZRENJANIN DOMAĆIN NAJBOLJIM JUNIORIMA EVROPE

 

     

 

 

ŽELJA DA POSTANE ČELNIK SVETSKE FEDERACIJE

 

    Dokumentarni film koji je izmamio suze brojnih koji su ga pogledali, zaokružio je priču uspešne karijere, kojoj bi vrhunac bio ispunjenje želje da se posveti radu u Svetskoj rvačkoj federaciji i optimizmom i idejama još više doprinese boljitku rvačkog sporta u svetu. 

 

 

 

         

 

 

 

 

         

 

 

 

       

 

 

 

       

 

 

foto: Privatna arhiva

 

 

 

 

       24.11.2025.