Radu Lazarova, Stevu Lazarov, Savu Petrova, Radovana Pavlova, Peru Jokića, Mileta Markova, Vladimira Gavrilova i Milorada Klincova, čini svojevrsnu kartarošku reprezentaciju i elitu, koja će se, kako kažu, boriti za svetski tron, Đuri Jakšiću u čast.

    - U njegovoj varoši, kojoj se uvek rado i sa setom vraćao, u njegovom dvorištu, u ladovini ispod oraha i uz duh pesnika, koji je dražesnim rečima oslikao narav banatsku, jer u Crnji, ovde jedino mi Lale, umemo i igramo ovu igru - nadovezuje se Sava Popov, odrično klimajući glavom, na pitanje koliko je vremena potrebno da se nauči ova igra.

    - I za preferans, raub, loru, meksiko, potrebno je vreme, mnogo kibicovanja sa strane, dok se ne ubaciš u špil, a za Tri nanovo, mnogo ožuljanih stopala po pesku banatskom, poderanih čakšira i šešira, mora da se potroši - nastavlja Sava, uz napomenu da ninonda nisi siguran, bez čvrste volje, kad sam sebi  kažeš, e biću kartaroš i igraću kao moj komšija sa druge strane sokaka.

   Tri nanovo, u Srpskoj Crnji, isključivo igraju Lale, mada kako kažu, ništa protiv dođoša iz Bosne i ostalih krajeva nemaju, ali...

   Upravo to ali, jednog radoznalog mladića, koji je satima kibicovao igru starijih meštana, odvelo je do njegovog ćaće i nagonilo ga da pita, igraš li ti ovu igu, na šta mu je otac odgovorio "ne...nije bilo teorije da je skapiram, igraju je samo starosedeoci, Crnjani i učili su je, posmatrajući dedove i očeve, za nas koji smo došli sa raznih strana, ta igra je nemoguća misija".

    Tri nanovo, osim u Đurinoj avliji, kada su sredinom jula Boemske večeri, igra se isključivo nedeljom popodne, na sokaku, u debeloj ladovini.

   - Leti, kada se vrši žito i aktuelni su drugi radovi u polju, doduše nešto ređe, ali zato zimi, nema nedelje, da se karte ne razbace - veli Steva Lazarov, svojevrsni umetnik kreacije sa kartama u rukama.

   Igra se u paru, obzirom da se kartaroši jako dobro poznaju, nema domunđavanja i tajnih znakova, ali ponekad neka "caka" ili blef i upale...

   - Ljuti su to bojevi kada je zvanično Svetsko prvenstvo, leti tada perje teških reči i uvreda, ali izmirimo se kasnije, ljudi smo, saborci i braća - kaže Radovan Pavlov, uz potvrdu da je karirani crveni čaršaf preko stola, neizbežan milje ove pitke priče, o sudbini Crnjana, kroz vekove, spoju sa lirikom Đurinih pesama i pijanih boemskih noći, kada mu je nasmešena konobarica bila i milosna mati, muza i prijateljica, otadžbina i uteha u svim bolima i patnjama.

    I zaljulja se ravnica, polegne prezrelo žito od težine zlatnih nijansi nakićeno, kada se tipično crnjanski razlegne Banatom,  Tri nanovo...

    I nema žena, ni u blizini, jer kada se igra, veliki je jed, mudrovanje i logika, a šta bi jadne, iskrene snaše u tim momentima radile u blizini, nego samo smetale...

   - Pokojna baba Coja, Bog da joj dušu prosti, bila je jedna za vekova, koja je naučila i igrala ovu našu igru - da i on kaže neku, javio se Mileta Markov, ne ispuštajući crven i tikvu iz ruku.

    Uglas, svi kao jedan, kažu majstori Tri nanovo, u ovoj igri nema novca, prestiž i slava su motivi.

   - Nema tih para, koliki je "kapric" kad pobedim komšija Peru - dodaje šampion Zare, u predahu između dva zalogaja sira, što "žmira" pod zubima i "klizi" u kompletnomscenariju igre.

    - Nema ni tog ladnog piva, tečnog leba, kako ga mi Banaćani zovemo, što može da zameni slast pobede - jasan je gazda Sava, overavajući trijum svom partneru preko puta astala.

    - Gledamo se u oči, ma tačno u treptaju osetim da je crven, ili zelen, kao tikva okrugo ili kolač s makom sladak - u tipično banatskom slengu, veli  Vlada Gavrilov, uz šeretsku opasku da ga čuveni fudbalski golman Crnjanski, Goran Savin Uča, koji je samo kibicer u Tri nanovo, fizički priprema za predstojeći Svetski šampionat.

   - Radimo samo nedeljom, blagdan je, posle žute banatske supe sa rezancima, rinflajša i štrudle s makom i orasima, krećemo sa treningom, pa dokle izdrži - dobacuje Uča, bodreći iskreno svog prijatelja.

   I tako uz šalu, viku kada ih "rasrdi" loša karta ili dekoncentracija partnera sa one strane astala, starosedeoci Srpske Crnje, jedinog mesta na kugli zemaljskoj, u kojem se igra Tri nanovo, pripremaju se za izazov koji im predstoji.

   - Biće to, ma Seviljska korida je mačiji kadlšalj, morate doći, nema druge - uglas poručuju i otvorene duše paorske, pozivaju na Boemske noći vrhunski majstori jedinstvene igre, u kojoj mozak, logika, kreacija i ideja, dominiraju uz ogromno iskustvo i veliku želju...

 

TRI METERA SOMOTA

 

    Baš kao reči popularne bećarske pesme, mistika Tri nanovo zagonetno golica nepce uma, svih zainteresovanih, koji bi da na prečac zavirnu, uđu, proniknu u tajnu ove igre...

"Nema šanse" kažu domaćini....

 

 

 

DVA BRATA IZ RAVNOG BANATA

 

    "Dva šešira nakrivimo, kad nedelja svane, obišli smo sve Crnjanske bircuze i kafane, uzdišedu di god da nas vidu, u Melence i u Bašaidu, besni momci u Sanadu, besni u Mokrinu, opasni su ti Crnjanski bećari, kartaroši, ih supu im njinu..." često u ritmu bećarca zapevaju Crnjani.

 

 

 

KAD JE PRVENSTVO OZBILJNOST JE MAKSIMALNA

 

    Sve šale na račun protivnika, zadirkivanja i peckanja, padaju u vodu, kad se primakne duh takmičenja, u čast slavnom Đuri Jakšiću, koji je takođe umeo Tri nanovo, kartaroši su ozbiljni, maksimalno koncentrisani na igru i ne daj Bože da ih neko ometa, kada sednu za sto...