Živa Matić Loinov, vlasnik jedna od najvećih stočarskih farmi u Banatu, u kojoj je preko 700 ovaca

 

DEDINIM I OČEVIM PUTEM, KOJIM SE REĐE IDE

 

Najveća želja mu je da neko od sinova ili unuka, nastavi posao

 

     Ravni Banat, nekada meka brojnih vrednih porodica koje su se bavile uzgojem stoje, danas je veoma ponosan, kada neko, kao što je Živa Matić iz Farkaždina, iskoči i svojim primerom da lep “šlagfort” priči o poslu koju se prenosio sa kolena na koleno, iz generacije na generaciju i voleo iznad svega.

    - Zaista je tako, stočarski posao nije ni malo lak i jednostavan, ali ga volim iznad svega, tako je od kad znam za sebe i najstećniji bih bio kada bi neko od mojih sinova ili unuka nastavio porodičnu tradiciju - započinje pedesetšestogodišnji Živa Matić, ponosno naglašavajući porodično “špic name” Loinov, uz napomenu da svaka starosedelačka familija u Banatu, ima i ponosno čuva svoje.

    - Moji su poreklom iz Crepaje, deda Dušan i otac Slavko, bili su ugledni stočari, još kao dečak čuvao sam krave na pašnjaku, ljubav prema životinjama duboko mi je u venama i ponosan sam što sam nastavio porodičnu tradiciju uzgoja stoke - nastavlja vlasnik farme koja broji 700 ovaca  i jedna je od najvećih u Banatu, pa možda i celoj Vojvodini.

   Selo Farkaždin, uljuljkano desnom obalom Tamiša i pitomom senkom obližnjeg Pupinovog Idvora, na tranzitnom putu od Zrenjanina prema Kovačici, idealna je pozicija koju je za svoj salaš “napikirao” vredni Živa, gihi gospodar blagodarnog životinjskog carstva, koje broji 700 grla ovaca, među kojima je 150 jagnjadi i 15 ovnova za priplod.

   Još kao dečak, čuvajući krave i ovce po zelenim pašnjacima nepregledne ravnice, pronikao je u sve tajne stočarstva, a petogodišnje iskustvo u beogradskom PKB-u, takođe mu je dalo jasne smernice kako da “zapati” svoje stado i uživa u plodovima danonoćnog rada u intermecima lagodnih sonata banatskog severca i kada je sneg, kiša, oluja i poledica.

    - Ovaj posao zahteva posvećenost, mojim ovcama sam i vererinar i odgajivač, neko ko ih hrani, namiruje,  ali i svojstvenim jezikom uzajamnig razumevanja, komunicira sa njima i svestan sam bez toga ne ide - iskren je Živa, ponosan na čuvenu “sjeničku pramenku” rasu koja je poznata po otpornosti na niske temperature i teške uslove tokom zimskih meseci, ali i izuzetnom kvalitetu mesa.

   Njegove ovce, kako kaže, hrane se isključivo prirodnom, domaćom hranom, senom, zobi, kukuruzom, žitom i ječmom, koje sam uzgaja, a u svakodnevnim poslovima na salašu, pomažu mu supruga Dragana i troje radnika.

    - Ceo život sam od jutra do mraka u blatnjavim čizmama, sa vilama u rukama, dnevno prebacim i po 70 bala sena, ali ne žalim se, volim ovaj posao i nikada ga ne bih menjao - dodaje Živa, uz napomenu da bi mu srce bilo na mestu i duša spokojna kada bi neko od potomaka, posle njega, produžio život farmi.

    Sinovi Slavoljub i Dušan, sa svojim porodicama žive u Zrenjaninu i trenutno su miljama udaljeni od pomisli da se bave stočarstvom, ćerka Sanja udata je u Barandi i osim podrške ocu i majci, takođe ne razmišlja o nastavku tradicije porodičnog posla.

   - Ko zna, možda će neko od unuka, vole životinje, ali retko su tu, a ovaj posao zahteva ljubav i posvećenost - nada se i ne skriva da bi bio presrećan da farma Matić, ili Loinov, kako ih u Farkaždinu svi znaju, nastavi sa ovčarstvom.

 

 

 

NA BOŽIĆ NAJSREĆNIJI

 

     Božić je porodična svetinja i tada je dom u Farkaždinu, peepun osmeha, ljubavi, poštovanja i iskrene dečije sreće, a u Draganinoj i Živinoj kući okupe se svi, sinovi, ćerka, unuci, ali i dalja rodbina, prijatelji, komšije.

 

 

OJAGNJILO SE 27 OVACA

 

     Reprodukcija za koju su zaduženi ovnovi, itekako je značajna za očuvanje stada, na koje je domaćin i vrsni stočar Živa Matić itekako ponosan.

 

 

 

VUNU VIŠE NIKO NEĆE

 

    Doba sintetike i veštačkih materijala itekako je sa tržišta izbacilo vunu, prirodnu ovčiju kožu, koji su nekada itekako bili cenjeni. Danas, kako kaže Živa, potražnje za vunom i kožom, gotovo i da nema.

 

 

NE MUZE OVCE

 

    Muža ovaca zahteva dodatni, ni malo jednostavan proces i zbog toga se Živa nije upustio u avanturu proizvodnje ovčijeg sira, kiselog mleka i ostalih prerađevina, fokusiran je na kvalitetno ovčije meso.

 

 

            

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

foto: Žarko Cvetić

          4.2.2026.