Jovica Glišin, legenda Proletera, duhovit, nasmejan, borben i uvek raspoložen za šalu, dosegnuo čuveni bata Đorin oreol “srpski bek”
ČKALJA VAN I PRAVI LAV NA FUDBALSKOM TERENU
Sanjajući san o “crno-belom” dresu beogradskog Partizana, ginuo za matični Proleter i uvek rado zbijao šale, anegdote i viceve,a nadimak dobio po nadaleko čuvenom kikindskom lažovu Kelja Milošu
Saigrači iz Karađorđevog parka prozvali su ga Kelja, zato što je živopisno i uverljivo prepričavao “slatke” priče lažova iz Kikinde, neki su ga aludirajući na Milovana Đorića, promovisali u najpoznatijeg Vojvođanskog beka, a on je marljivo trenirajući i ostavljajući srce na terenu, beležio nastupe u voljenom Proleteru.
Jovica Glišin, levi bek, prototip savremenog fudbalera, oličenje beskomproisnosti i fanatične borbenosti, zasluženo je poneo oreol legende kluba u kojem je zaokružio sportsku karijeru.
- Fudbal sam počeo da igram u zrenjaninskom Radničkom, kao omladinac nastupao za reprezentaciju Vojvodine i sa 17 godina debitovao za prvi tim, a onda 1971. prešao u Proleter - započinje priču Jovica, uz napomenu da je u park kao trener, stigao Velibor Vasović i da se odmah uklopio u njegovu koncepciju igre.
- Nažalost već u polusezoni doživeo sam težak prelom ruke, povreda me je sputala ka još zvučnijoj fudbalskoj afirmaciji, a Vasovićeva želja je bila da me odvede u Partizan - priseća se britki vojvođanski bek, ističući da se željeni transfer nije ostvario, jer se uprave klubova nisu dogovorile.
Razočaran i pomalo kivan na ljude iz Proletera, nastavio je da trenira još jače i takav pristup odveo ga je u uzbudljivu avanturu odličnih partija u crveno-belom dresu, i prvoligaške promocije 1973. godine.
Kad u javu nije uspeo da pretvori najslađi san i u dresu Partizana istrči na travu prepunog fudbalskog hrama u Humskoj, Jovica se okrenuo Proleterovim ambicijama i do 1981. godine kada je zbog povrede, okončao karijeru, odigrao više od 200 utakmica i postigao pet golova.
- Bio sam bek, igrao se drugačiji fudbal, mnogo se striktnije pištovala pozicija u timu i na terenu, ali sam se uvek trudio da budem aktivan i u napadačkim kreacijama - nastavlja uz osmeh i sećanje da mu je veoma drago što je bio standardni član reprezentacije Druge lige, koja je u tradicionalnim odmeravanjima snaga sa najboljom selekcijom Jugoslavije, znala itekako da pomrsi račune selektorima, koji su reprezentaciju pripremali za nastupe na velikim takmičenjima.
Kuriozitet tima u kojem je standardno zaduživao dres sa brojem 3, bili su trijumfi nad timovima velike četvorke, Proleter je bio bolji od Crvene zvezde 3:2, Partizan i Dinamo je savladao sa po 1:0, dok je od Hajduka bio bolji 2:0, mada su splićani tada u svojim redovima imali čak devet standardnih reprezentativaca Jugoslavije, Šurjaka, Žungula, Jerkovića i ostale asove.
- U sećanju su mi i utakmice kvalifikacija za ulazak u Prvu ligu, sa Borcem iz Čačka i Mariborom, pred prepunim tribinama stadiona u Karađorđevom parku, kojo je i decenijama kasnije bio fudbalska meka i rasadnik talentovanih fudbalera, od braće Ivić, Teljigovića, Dubajića, Govedarice, Darka Kovačevića i brojnih drugih - nastavlja Glišin, spominjući i nezaboravne utakmice polufinala Kupa sa Partizanom, na stadionu JNA, kada je Proleter delilo samo par minuta od plasmana u željeno finale i takođe Kup duela u Splitu, kada je Proleter, posle penal drame, uspeo da eliminiše Hajduk.
Uz realnu konstaticiju da je danas igra svedena na manji prostor, uz mnogo brži protok lopte i tranziciju, nije mu stran “kambek” u slatkaste 70-te prošlog veka, kada su fudbalskom travom carevali
Popivoda, Žungul, Janković, Turudija, Lerinc, majstori lopte i driblinga.
- Kreativci, nije ih bilo ni malo lako čuvati i ukrotiti i kada to uspeš, kao da si postigao gol si u očima trenera koji te tapše po ramenima - uz osmeh kaže Jovica i opservaciju da je u njegovo vreme na raspolaganju bilo i po nekoliko sekundi za prijem i obradu lopte, a sanas se to čini u samo par stotinki.
- Uvek mi je bilo teško da čuvam igrače sa dobrom tehnikom i naravno brzinom, a nisam voleo da igram protiv Nalića iz tuzlanske Slobode, čovek je bio mašina, brz, snažan, kao od stene - kaže vojvođanski fudbalski bek, uz poruku da kada bi se ponovo rodio, sigurno bi opet bio fudbaler.
Sa istančanim smislom za šalu, humor i dobru atmosferu, treneri su ga lako “prepoznavali” i sa idejom postozanja dobrih rezultata, prstom upirali u njegov talenat da stvori hemiju u timu.
- Uvek mi je bilo teško da čuvam igrače sa dobrom tehnikom i naravno brzinom, a nisam voleo da igram protiv Nalića iz tuzlanske Slobode, čovek je bio mašina, brz, snažan, kao od stene - kaže vojvođanski fudbalski bek, uz poruku da kada bi se ponovo rodio, sigurno bi opet bio fudbaler.
Sa istančanim smislom za šalu, humor i dobru atmosferu, treneri su ga lako “prepoznavali” i sa idejom postozanja dobrih rezultata, prstom upirali u njegov talenat da stvori hemiju u timu.
- Neki su govorili, ma Čkalja ti nije ravan, stvarno sam znao puno anegdota, viceva, pričao sam ih uz gegove i uvek novu dramatizaciju, pa je to svima bilo interesantno, a taj slatkorečovi lažov iz Kikinde, Kelja Miloš, je stvarno postojao - priseća se Jovica čuvene njegove priče kada je zubima zadržao avion da ne padne, pa kada je pao u okean, misleći da su jedra potopljenih brodova, nalareo je na morake pse, koje je “na fintu” nadmudrio i nekako dospeo do Jablaničke hidrocentrale.
Sa suprugom, sinom, ćerkom, zetom i unucima, uživa u penzionerskim danima, ponekad rekreativno još uvek pika fudbalsku loptu sa drugarima i ne propušta ni jednu utakmicu svog trinaestogodišnjeg talentovanog unuka Aleksandra,koji za razliku od dede, igra u špicu.
Kako kaže, za kraj, bilo bi nepravedno da ne spomene trenere sa kojima je sarađivao, osim pomenutog Velibora Vasovića, tu su još i Miloš Milutinović, Nenković, Galić, Varagić, Omeragić, Palfi, Rus, Kovrlija i Tomislav Manojlović, velika imena jugoslovenskog i srpskog fudbala.
Kao da je juče bilo, seća se proleća 1977. godine, Proleter je bio domaćin ekipi Kikinde, koja je u Zrenjanin došla kao jesenji prvak Druge lige, a trener je bio Toša Manojlović. Na stadionu je bilo 14 hiljada ljudi, to je bio rekord na drugoligaškim utakmicama u Zrenjaninu i postojala je sumnja da će Jovica Glišin, zbog dobrog odnosa sa trenerom Manojlovićem, ne slučajno, odigrati loše u dresu Proletera.
- Kako to sudbina udesi, pred sam kraj pri rezultatu 0:0, sudija je svirao penal za Proleter, na moje iznenađenje odredi me trener da ja izvedem penal, mada ga do tada nikada nisam izvodio i pomislih u sebi, ako ne postignem gol neće me oprati ni Begej ni Tisa, svi će misliti da sam namerno promašio i dam smo namestilo utakmicu - priča Glišin, uz napomenu da je zatresao mrežu i bio najsrećniji što mu je čestitao i trener protivničkog tima, onače veliki prijatelj.
PRIJATELJSTVO SA KANAČKIM
Šarović, Drašković, Vidović i ostali iz zlatnim koncem vezenog Proleterovog miljea, u fioci su dragih sećanja, ali prijateljstvo sa Jovanom Kanačkim, familijarni traje još od daleke 1971. godine i tako je i danas.
GOŠA PLATIO CEH ZA PRVI LET
- Leteli smo avionom na utakmicu, a novajlija, golman Nemčev, prvi put je u životu leteo i nije mu bilo sve jedno.Da bih opustio atmosferu, ubedim ga da je red da časti kafu i on to prihvati, pozove stjuardesa i poruči kafu za Mišu Kosanovića i mene, pa izvuče šlajpik iz zadnjeg džepa da plati, stjuardesa ostade u čudu, a mi igrači od smeha dobro zaljuljasmo avion.
KUVARICA U AKCIJI
Jovica Glišin, oficir smeha u timu, režirao je zanimljivu scenu u karantinu u mestu Knićanin i hnajući da će strogi trener Manojlović proveravati šta rade igrači po sobama, dogovorio je sa kuvaricom, da se našali sa cimerom. Nekako je uvukao u krevet svog cimera, koji je disciplinovano zaspao u zakazano vreme, a kasa je trener banuo u sobu, zatekao ga je u krevetu sa kuvaricom, koja je kasnije prihnala šalu i izvinula se igraču.
PA TI BUDI MANGUP
Značajnu prvoligašku pobedu, fudbaleri Proletera proslavili su i dobro zalili pivom u popularnoj zrenjaninskoj kafani Tisa, ali zahvaljući konobaru iz obližnjeg sela, koji je bio “doušnik” trenera Manojlovića, sutra pogibija na treningu.
Znajući da su popili, doda gas i umesto novčane kazne, svaki promil istera iz njih, uz osmeh i opasku, pa sad budite mangupi.
HRENOVKE I MAGARAC ZA MANISLAVIĆA
Korpuletni štoper Manislavić, nivajlija u Proleteru, bio je na meti iskusnih šaljivdžija, koje je predvodio Jovica Glišin, redovno su mu u vozu, pakovali karte i primoravali ga da kao gubitnik plaća ceh i hrenovke, a kada se selik za Benkovac, uz špediter za stvari, unajmili su i magarca, što ipak nije priličilo prvoligaškom fudbaleru.
foto: Privatna arhiva
18.11.2025.