29. 09. 2020.
Home / Kultura i život oko nas / OLIMPIJCI POLOŽILI CVEĆE U ALEJI ZASLUŽNIH ZRENJANINACA
Ferenc_Kemenj_014

OLIMPIJCI POLOŽILI CVEĆE U ALEJI ZASLUŽNIH ZRENJANINACA

Povodom 160 godina od rođenja dr Ferenca Kemenja, jednog od tvoraca modernih Olimpijskih igara

Simboličnim polaganjem cveća na spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku u Zrenjaninu, koje su položili osvajači četiri medalje na Olimpijskim igrama, Momir Rnić i Milorad Stanulov, odata je počast i obeležena 160. godišnjica od rođenja dr Ferenca Kemenja (1860-1944), osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta i jednog od pionira savremenog olimpijskog pokreta.

Pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura, koji je uz Vukosava Đapić Atanacković, sekretara Sportskog saveza grada na obalama Begeja, sačinjavao sportsku delegaciju, istakao je ponos zbog činjenice da su velikani poput dr Ferenca Kemenja, živeli u gradu i njegov sportski identitet povezali sa Evropom i svetom, a Zrenjanin sa oreolom “grad sporta” do sada je imao 43 učesnika na Olimpijskim igrama, sportista, sportskih funkcionera i sudija, koji su osvojili 23 olimpijske medalje.

Ferenc_Kemenj_003

Rukometaš Momir Rnić, kapiten reprezentacije tadašnje Jugoslavije, tri puta je učestvovao na Olimpijskim igrama, u Moskvi 1980. godine, Los Anđelesu 1984. kada je postao olimpijski šampion i u Seulu 1988. godine, kada su se naši rukometaši okitili bronzanim odličjem.

Veslač Milorad Stanulov, dubl-skulu sa Novosađaninom Ivanom Pančićem,, osvojio je dve olimpijske medalje – srebrnu u Moskvi 1980. godine i bronzanu četiri godine kasnije u Los Anđelesu.

Ferenc_Kemenj_004

Uz prvog osvajača olimpijskog odličja, rvača Branka Simića, legendarnog bokserskog asa Zvonka Vujina, košarkaške Dejana Bodirogu, Žarka Čabarkapu, odbojkaše Vanju i Nikolu Grbić, Maju Ognjenović, Davora Štefaneka, Ivanu Španović, Rnić i Stanulov, nosioci su olimpijskog duha u pitomoj banatskoj ravnici, i kako kažu svi su na početku svojih karijera, maštali o nastupu na Olimpijadi, što je vrhunac bavljenja sportom.

Ferenc Kemenji rođen je 18. jula 1860. godine u Velikom Bečkereku, u jevrejskoj porodici koja se u grad doselila 12 godina pre toga.
Školovao se u Budimpešti i Parizu, gde je završio dva fakulteta i zatim radio kao direktor škole i profesor matematike i fizike, uz zagovaranje ideje o reformatorstvu školstva, sa posebnom pažnjom na fizičku kulturu i idejom da se pri školama izgrade fiskulturne sale, o čemu je napisao više radova.

Ferenc_Kemenj_011

Predavanje barona Pjera de Kubertena, o ideji olimpizma ga je opčinilo, pa je ubrzo postao njegov saradnik, a kasnije i član Međunarodnog olimpijskog komiteta i jedan od organizatora prvih savremenih Olimpijskih igara, u Atini 1896. godine. Uz ovu važnu obavezu, dr Kemenj je bio i pratilac reprezentacije Ugarske, za koju je nastupao Momčilo Trepavica, prvi Srbin olimpijac, čije je nastupe pratio i pisao izveštaje za tadašnje sportske novine u Ugarskoj, oduševljen njegovim zavidnim sportskim rezultatima.

Iz Međunarodnog olimpijskog komiteta povukao se 1907. godine, ali nije prekinuo prijateljstvo sa Kubertenom koji mu je 1933. godine pisao da se “Igre nisu ugasile, nastavljaju da se razvijaju, u čemu je i njegova zasluga”.

Ferenc_Kemenj_025

KRAJ ŽIVOTA U BUDIMPEŠTI

Život dr Ferenca Kemenja, tragično je prekinut tokom Drugog svetskog rata, kada je sa suprugom izvršio samoubistvo 21. novembra 1944. godine, u Budimpešti. Ostalo je nejasno da li se na takav čin odlučio zbog pacifističkih stavova i neslaganja sa tadašnjom vlašću ili zbog progona, jer je bio jevrejskog porekla.

Prvi MOK 1896

BISTA U ALEJI VELIKANA

Grad Zrenjanin odužio mu se 1972. godine, kada je podiga u Aleji velikana u Karađorđevom parku, podignuta spomen bista, rad beogradske vajarke Radmile Graovac, koju je 2016. godine, u sklopu posete, obišla i članica Međunarodnog olimpijskog komiteta iz Nemačke Klaudija Bokel.

foto: grad Zrenjanin

Na crno beloj fotografiji iz 1894. godine, su osnivači Međunarodnog olimpijskog komiteta, dr Ferenc Kemenj je treći s leva. Nije ni slutio da će ovaj trenutak zabeležen tadašnjim čudom tehnike biti istorijski, i za njega i za pokret koji se ubrzo proširio svetom. Ova fotografija ostaje do danas neprocenjivo svedočanstvo razvoja olimpijske ideje do najviših, planetarnih razmera, ali i izuzetnog značaja i doprinosa grada Zrenjanina duhu olimpizma, od njegovih najranijih dana.





Pročitajte još

kczr

Najava programa KCZR do 8. oktobra 2020.

Najava programa KCZR do 8. oktobra 2020.