11. 08. 2020.
2017-04-20T100019Z_1710942018_RC14A30DB9A0_RTRMADP_3_PARIS-BICYCLES

SRCE SPORTA

Ili sportista u srcu…

Budi snažan, moćno zadrži ozbiljnost i suoči se sa situacijom u kojoj nema novina i jutarnjeg espessa u omiljenom kafiću, dvevnog laganog čavrljanja o svemu i svačemu, a najviše na temu sporta, života, nema treninga, rekreacije… Ali ne sme biti ni straha, bez obzira što je sve nekako stalo, pa čak i refleksni pokušaj da putem daljinskog, pronađeš neki zanimljiv live sportski događaj.

Juče sam sreo drugara na ulici, biciklom je, sa detetom u korpi, obilazio puste gradske ulice…

Mada je vetar kvario utisak bezbrižnosti, pomislio sam u sebi, bravo, evo jednog od primera.

Onaj fudbaler sa žongliranjem rolne toalet papira, došao mi je kao jagoda na torti od šlaga.

sp bruno_620x0

Čitam komentare, to je dekadencija, omalovažavanje sporta, žargonski rečeno “sprdnja”… Ja uopšte ne mislim tako… Čovek je samo snalažljiva jedinka i zato…

U ime svih nas, kojima srce sporta šara vene finim bojama zanosa, ja sam za tu lagodnu vožnju biciklom, sedenje na klupi pored Begeja i par mirnih trenutaka pogleda u tok, a sve što teče… Znate već, samo da ne bude poput Koeljove, “Sedala sam pored reke Pjedre i plakala”, jer plakanja nema, a i poenta ove knjige, za one koji je nisu pročitali, je upravo borba, suočavanje sa nedaćama koje život donese…

Reka i njena moćna snaga, su tu da nevolje odnesu…

Kao što će i ovu, znam, osećam i čvrsto verujem..

Makar to i moj pitomi Begej, bio… Kraj njegovih obala sam se rodio, svim srcem voleo Proleter, kojeg je iznjedrio i evo, još uvek sam tu…

Nema nekih, meni dragih ljudi, ali ja sam tu… Begej, pogled u neka prošlanvremena, bezbrižnija… Da li sam zabrinut, jesam, ali ne i uplašen i nikakp neću da budem sluđen… Zato i pišem ove redove…

Desetak klinaca, mada im je vetar kvario igru, uporno je pikalo basketicu, video sam ih i drago mi je bilo…

A šta će, nema sala, treninga, igra na ulici, odavno je ugasila fenjer detinjstva…

preuzmi

Mada bez sporta, sport uvek može… Fuca na male goliće, basketica na betonjari u kraju, na jedan obruč bez mrežice, ma može i sa krpenjačom, improvizovanom od dva para starih čarapa… Samo da se nešto igra…

Vežbe snage i oblikovanja, moguće su i u kućnim uslovima, samo je potrebna svest…

Kum šeta oko teniskog terena, sakuplja žute loptice kojih nema i uživa u stidljivim zracima prolećnog sunca, zbunjenog dešavanjima,
koja uopšte nisu uobičajena za vek naprednih moćnih tehnologija…

Oivičeni žicom, problema koji je ničim izazvan i nas zadesio, moramo dalje…

Svako će naravno po svom i ja nemam nameru da delim savete, alo eto, u ime svih nas, nikom n dajte srce sporta i čuvajte svoje sportsko
srce i usput svoje najmilije…

Do nekog novog tv prenosa, utakmica, treninga…Do nekog novog, srećnijeg života, kad sve ovo prođe….!!!

Pročitajte još

117299931_295612131663493_8643998061462396919_n

TEREN ZA BIČ VOLEJ PORED BEGEJA U TORKU

Na inicijativu mladih iz sela Torak, u opštini Žitište, nedaleko od Zrenjanina, u toku je ...