19. 08. 2019.
Home / Fudbal / BIO JEDNOM JEDAN PROLETER: Tužna uspomena na nekada uspešni fudbalski kolektiv
sp-proleter_620x0

BIO JEDNOM JEDAN PROLETER: Tužna uspomena na nekada uspešni fudbalski kolektiv

Nestao gigant koji je iznedrio plejadu asova – Galića, Bečejca, Bjekovića, braću Ivić, Govedaricu, Kovačevića… Početkom devedesetih hrabro se umešao u nedodirljivu zonu “velike četvorke”

FUDBALSKI klub Proleter dobri duh iz Karađorđevog parka, oaze uspomena iz druge polovine prošlog veka, kada je uspešan sportski kolektiv bio nosilac oreola Zrenjanin – grad sporta. Fudbalska škola sa tradicijom, energija navijača koji su nedeljom po podne punili tribine Gradskog stadiona u Karađorđevom parku, koji danas zvrji prazan, jer Proleter, onaj pravi i jedini, više ne stanuje tu… Ako se neko iz sete upita, pa gde je nestao gigant, koji se početkom devedesetih hrabro umešao u nedodirljivu zonu “velike četvorke” koju su decenijama štitili Crvena zvezda, Partizan, Dinamo i Hajduk, odgovor je: Proleter se zauvek preselio u srca svojih pristalica i tamo setno drema u fioci emocija.

Radoslav Bečejac, Milan Galić, Adolf Lambi, Nenad Bjeković, Milan Šarović, Delivoje Šarenac, Laslo Seleš, Nedeljko Lukač, Miloš Vidović, Arsen Tošić, Milorad Zorić, Zoran Mišić, Jovan Kovrlija, Milenko Rus, Jovan Kanački, Dragiša Kosnić, Zoran Pleše, Dragan Škorić, Zlatomir Mićanović, Darko Kovačević, Dejan Govedarica, Zvonimir Vukić, Ivica Radosavljević, samo su neka imena koja su slavu stekla u hramu fudbala u kojem vetar sa Begeja, kako su to navijači u mnogobrojnim navijačkim poklicima opevali, čudno, uvek ka protivničkoj mreži duva i Proleterovu, čuva…

KONCEPCIJA trenera Tomislava Manojlovića, da se u klub, uz talentovane izdanke sopstvene škole, dovode neafirmisani fudbaleri iz malih sredina u okolini Zrenjanina, samo je produžila prepoznatljiv trenerski rukopis Bele Palfija, Kikija Omeragića, Miloša Milutinovića, Radivoja Draškovića, Milana Đuričića… Tako je Proleter, sredinom osamdesetih “zapatio” generaciju koja je s pravom ponela epitet zlatne, u kojoj su bili Goran Gavrilović, Slobodan Dubajić, Predrag Luburić, Jovan Šarčević, Jovo Simanić, Zoran Srdić, Amir Teljigović, Ilija Ivić, Goran Bošković, Nebojša Petrović, Nikica Maglica, Vesko Mihajlović, Vladimir Čurčić, Miloje Petković, Zlatko Zahović i kasnije nešto mlađi naslednici Darko Kovačević, Mirko Todorović, Vladimir Ivić, Branko Savić, Marko Zorić… Upravo ta zlatna “škvadra” je u sezoni 1990/1991. osvojila četvrto mesto i izborila plasman u tadašnji Intertoto kup.

Predsednici kluba su bili veoma ugledni privrednici, Slavko Kundačina, Borko Kovač, Stanko Ilić, Dragiša Radovančev, a prodavnicu svih klupskih tajni u duši je nosio legendarni sekretar Josif Siki Sokolov, tek po neku otkrivajući, vernom hroničaru svih zbivanja, legendarnom novinaru “Večernjih novosti” Perisu Radoviću.

POSLE je Ilija Ivić prešao je u Crvenu zvezdu, golman Gavrilović u turski Genčerbirligi, Dubajić je sa Štutgartom osvojio “salataru”, a kasnije mu se u bundesligašu pridružio i Jovica Simanić, Teljigović i Šarčević su preko Vojvodine pronašli inostrane angažmane, Bošković je postao internacionalac u Francuskoj, Mihajlović na Kipru, Petković u Grčkoj, mlađi Ivić, Vladimir, Branko Savić, Zlatko Zahović, Mirko Todorović, Marko Zorić, branili su boje Partizana, Nikica Maglica je pronašao angažman u Nemačkoj…

Darko Kovačević, možda i najegzaktniji primer fudbalske filozofije Toše Manojlovića, koju su kasnije verno sledili treneri Radivoje Drašković, pokojni Žarko Soldo, bio je zvezda letnjeg prelaznog roka i kada je Partizan već objavio da je pobedio u pregovorima da talentovanog centarfora dovede u svoje redove, golgeter Proletera se našao u Crvenoj zvezdi. Nekoliko uspešnih sezona u crveno-belom, pa epizoda u kolevci fudbala, na Ostrvu, evropska reputacija u Real Sosijedadu, Juventusu i Olimpijakosu, izbacile su Darka Kovačevića na pijedestal fine fudablske priče iz Karađorđevog parka, koja je po modelu Mihajla Idvorskog Pupina, “Od pašnjaka do naučenjaka”, neafirmisanog, supertalentovanog mladića iz Kovina, preko Proletera, bacila u orbitu svetske fudbalske javnosti.

TMURNI oblaci tranzicije u privredi, “srčani udar” kombinata “Servo Mihalj”, lagano gašenje BEK-a, “Udarnika”, zrenjaninske Šećerane, “Jugoremedije”, nadvili su se nad Karađorđevim parkom i neminovna kriza ozbiljno je uzdrmala uzoran fudbalski kolektiv, koji je pokušao da od totalne propasti spasi poslednji predsednik Goran Gubić, koji je ophrvan mnogobrojnim problemima, tragično okončao život i tim “crnim” činom, stavio tačku na epohu kluba koji je prestao da obitava na ovim prostorima 2005. godine.

Darko Kovačević, u to vreme standardni reprezentativac i uspešan kao fudbalski internacionalac, pokušao je da pruži ruku spasa, pomogne klubu, ali ponor je bio silovit i sunovrat surov, jednostavno spasa nije bilo.

POKUŠAJI TELjIGOVIĆA I MIRKA VUČUREVIĆA

ČUVENA Proleterova “šestica” Amir Teljigović, koji je baš u to vreme gašenja Proletera okončao igračku i započeo trenersku karijeru, pokušao je, vođen instiktom lepih emocija i uspomena na klub u kojem je dolaskom iz rodnog Sarajeva krunisao fudbalsku karijeru, da nastavi niz, osnovao je Proleter 2006, ali taj njegov projekat nije dobio očekivani eho nastavka tradicije.

Gazda Budućnosti iz Banatskog Dvora, Mirko Vučurević, osnovao je Banat, klub iz malog sela žitištanske opštine preselio u Karađorđev park, igrao nekoliko sezona u Superligi i takmičio se u Ligi Evrope, ali je nova finansijska kriza u sportu, početkom decenije i ovaj klub zauvek izbrisala sa fudbalske mape.

POPLAVA EMOCIJA TE 2012.

NA ideju Jovice Simanića da se humanitarnom utakmicom pomogne, u saobraćajnoj nesreći teško povređenom sinu kapitena Proletera Zorana Srdića, ta 2012. godina ostaće zauvek upamćena kao riznica emocija na jedan klub. Više od 10.000 navijača pohrlilo je u Karađorđev park, i nekom čudnom silom, na dva sata koliko je trajala lepa fudbalska fešta, Proleter je opet bio živ i sve je bilo kao nekada… Dubajić, Teljigović, Ivić, Zahović, Maglica i ostali veterani, odigrali su meč za dušu i večnu slavu Proletera.

– Stvari su legle na svoje mesto, bar delićem svog bitisanja, odužili smo se klubu koji zauvek ostaje u našim srcima – rekao je Tomislav Manojlović.

Pročitajte još

IMG_20190817_171927

GOLOVI DEBITANATA OBELEŽILI POBEDU RADNIČKOG

Radnički – Dinamo 2:0 (2:0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>