21. 10. 2019.
Home / Fudbal / Intervju sa Nemanjom Belićem, golmanom Čukaričkog
nemanja_belic1

Intervju sa Nemanjom Belićem, golmanom Čukaričkog

Za golmane kažu da su kao vino, što stariji to bolji. Nemanja Belić je jedan od najiskusnijih čuvara mreže u Super ligi, u elitnom domaćem takmičenju čak 164 puta stajao je između stativa, u dresu četiri kluba, OFK Beograda, Čukaričkog, Metalca i Čukaričkog. Prošle sezone nije bio prvi izbor na Banovom brdu, ali je to stoički prihvatio.

– Pripreme smo i pre godinu dana obavljali na istom ovom mestu, u istom hotelu. Sa moje strane, odrađivao sam sve što se od mene tražilo, nije mi bilo unapred stavljeno do znanja hoću li ili neću braniti. Pred prvo kolo smo imali sastanak, bio sam među starterima, posle toga sam se „preselio“ na klupu. To je bila odluka stručnog štaba, kao profesionalac sam od malena vaspitavan da prihvatam sve što se od mene traži. Plaćen sam da treniram, trener je plaćen da sastavi ekipu, jednostavno on je tada odlučio da je bolje za ekipu da Nemanja Stevanović u tom trenutku brani. Bilo je indicija i da ću napustiti klub, tada je još trajao letnji prelazni rok. Čak sam i dobio tri poziva u danu da promenim sredinu. U dogovoru sa upravom, odlučeno je da ostanem u Čukaričkom, sada bi trebalo da se pokaže da je to bila prava stvar. Imao sam i sedam-osam nastupa prošle sezone, ali u fudbalu ne postoji minuli rad, zaboravlja se ono što je bilo. Svaka sledeća utakmica je najbitnija – kazao je na početku razgovora Nemanja Belić.

Rođeni Obrenovčanin je istakao da je tokom karijere uglavnom imao lepe momente, te da se nije pokajao što je izabrao da bude golman.

– Svuda je na neki način bilo lepo, ostalo mi je mnogo prijateljstava. Nisam promenio mnogo klubova, dugo sam se zadržao u OFK Beogradu, od svoje trinaeste godine, pa narednih deset, uz odlaske na pozajmice. U Čukaričkom sam sada jedan od iskusnijih, drago mi je da je takav sklop ekipe. Nije svuda napravljen takav mentalni balans, ovde nema zavisti, klanova, mladi igrači imaju punu podršku nas starijih, među nama iskusnijima nema ljubomore. Bilo je lepo i u Donjem Sremu, tamo je opet bilo drugačije, to je manji klub, u koji su dolazili narodski rečeno „gladni“ igrači. Niko nije bio ni situiran, niti je igrao za ozbiljne pare, ali svi smo ginuli jedan za drugog. Jednostavno, biti sportista je zaista lepo zanimanje. Srećan sam što se bavim ovim poslom, da mogu ponovo bih birao isti put.

Otkrio je Belić i ko mu je bio golmanski uzor, a sada priznaje da bi u nečemu želeo i da ga iskopira.

– Kad sam bio mlađi o tome sam više razmišljao. Generacija sam koja je ispratila Bufona, koji i dan-danas brani. Neka bude da mi je on još uvek uzor, cilj mi je da dostignem da branim u 41. godini, da me što duže služi zdravlje i da imam zapaženih partija. Možda nisam napravio neku spektakularnu karijeru, ali opet sam među 16 „odabranih“ u Srbiji. Golmanima je zaista teško da naprave inostrani transfer, mnogo je lakše igračima na nekim drugim pozicijama u timu. Voleo bih da svake godine iz Srbije ode makar po jedan golman preko. I sada imamo dobre čuvare mreže, Rosić, Ostojić, Rockov, da ne nabrajam, preskočiću nekog…

Ko je u ovom trenutku po vašem mišljenju najbolji čuvar mreže na svetu?

– Jan Oblak, ako gledamo kompletno golmanski. Deluje mi da je pun samopouzdanja, nikad nisam video da ima tremu, brani isto i protiv poslednjeg u La Ligi, i kad igra protiv najboljih timova na svetu. Volim golmane koji donose odluke bez panike. Verovatno mu pomaže i stil igre njegovog Atletika, taktički su drugačiji. Eto, na primer, Kurtoa u Realu ne pruža ono što se od njega očekivalo, ima takvih primera još, a sjajni su golmani…

Da li ste razmišljali nekad da šutnete penal ili slobodni udarac tokom utakmice?

– Kad sam bio mlađi razmišljao sam o tome, pa i da probam da predriblam nekog igrača… Sada volim neki put kad se završi trening da se takmičimo međusobno u penalima, ali to je neki vid opuštanja… Golmani koji su to činili mogu da se nabroje na prste jedne ruke. Čilavert, Rožerio Seni, Kampos… To su posebni karakteri, to ne može svako. Divim im se, milion puta sam vraćao te klipove i gledao. U poslednje vreme nikako da se pojavi neki svežiji primer.

Otkrio je Belić i ko su majstori za slobodnjake u dresu Čukaričkog.

– Svi vole da pokušaju, dosta vežbaju, dosta su napredovali. Docića znam evo već 20 godina, moj je zemljak iz Obrenovca, ima levu nogu koju bi svaki trener poželeo. Dao je sijaset golova, namestio još više… Neka on bude broj jedan. Darko Puškarić se ne hvata često za loptu, ali kad ja branim ume da pogodi. Preporučio bih mu kad je slobodnjak polulevo da proba. Šutnuo je jednom prošle sezone u Bačkoj Palanci, razočarao je i od tada nije više pokušavao. Naravno, Luka Stojanović i Kajević su odlični, Mudrinski ima top u nozi, sjajni su i nekolicina mlađih igrača, Šarić, Vidosavljević, Terzić…

Priznao je Belić potom da mu najteže pada uvodni deo priprema, uz naglasak da je već tokom karijere navikao na takav ritam.

– Ovo je najteža faza priprema. Zaključno sa sredom prošli smo onaj pakleni deo, šef nam je za četvrtak prepodne odredio relaks, popodne smo slobodni, to će nam dobro doći da se osvežimo pred sledeću fazu. U narednom periodu biće nam potrebno još više koncentracije, radiće se i na taktici, sa loptom, do sada je uglavnom sve bilo „fizika“. Oseća se umor, ali sve je dozirano. Uglavnom su svi zdravi, sitne povrede i upale ne računam, one su normalne za ovo doba priprema. Ovo su moje četrnaeste pripreme sa seniorskim timom, i manje-više sve je isto kao pre.

Reči hvale Belić ima za svoje mlađe kolege, Đorđa Petrovića i Novaka Mićovića.

– Čukarički je sjajan klub za njih dvojicu, imaju sve uslove da se razviju u odlične golmane i da iskorak u prvi tim načine ranije nego što bi to bio slučaj u nekim drugim sredinama. Moje je da im pomažem savetima, da ne čine greške koje sam ja pravio u njihovim godinama. Nadam se da će napraviti makar malo bolju karijeru od moje, da će se okušati i u inostranstvu. Čukarički pruža šansu mladim igračima, na njima je da to iskoriste. Petrović je bio u IMT-u na pozajmici, Mićović je odlično branio u Omladinskoj ligi Srbije. I sada je plan da se svima pruži šansa, na njima je da stiču iskustvo. Trener Oliver Kovačević je već duže vreme sa nama, znamo njegove zahteve i već smo uigran tim.

Istakao je Belić da pored materijala koji dobije od stručnog štaba pred mečeve, voli i sam da pogleda mane i vrline protivničkih igrača.

– Uglavnom nam je sve predočeno od strane stručnog štaba, ali volim i individualno, sam, da pogledam ono što mogu da prikupim, uglavnom dan pred utakmicu. Naravno, ne opterećujem se time, baziram se samo na one stvari koje su uočljive.

Iako mu karijera već dugo traje, Belić nije branio u evropskim utakmicama. Sa 32 godine debitovaće u kvalifikacijama za Ligu Evrope u duelima protiv Banantsa.

– Kao starter nemam iskustva, biće ovo moje vatreno krštenje. Kad sam bio još omladinac, OFK Beograd je igrao protiv Oksera, bio sam tada drugi, treći golman. Baš zbog toga, evropski mečevi su i za mene motiv više da se pokažem. Jedva čekam te susrete protiv Banantsa. Možda smo i priželjkivali njih za rivala, kad je izbor potencijalnih rivala bio skraćen na pet imena. Imam tamo dobrog drugara, Igora Stanojevića, ali se nismo čuli, niti ćemo. Čuo sam se sa jednim zajedničkim prijateljem koji igra u Širaku, znam da je teren nov, da je pod konac, skoro su stavljeni trava i reflektori, uostalom domaćini su Evropskog prvenstva do 19 godina – kazao je Belić, koji je potom dodao:

– Trebalo bi kod kuće veći deo posla da odradimo, da bismo mirnije otputovali na revanš. Biće teško, u prvih mesec dana nas čeka paklen ritam mečeva. Na Banovom brdu bih bio zadovoljan i sa 1:0. Čak i 0:0 nije loš rezultat, i to bi bila naša prednost, ali potrudićemo se da trijumf bude što ubedljiviji, ukoliko to bude moguće.

Na kraju, Belić je izdvojio svoj meč karijere.

– Naravno, to je susret Vojvodina – Donji Srem, Novosađani su tada imali premoćan tim. Bilo je to prvo kolo te sezone, odigrali smo 0:0, a ja sam branio bukvalno sve. Uključujući i penal u 95. minutu, kad sam uhvatio „živu“ loptu. Potrefi se takav dan, tada mislim da ne bih primio gol da smo igrali još jedan meč. Doduše, uglavnom sam branio u ekipama koje su bile u sredini tabele ili su se borile za opstanak, ne računajući OFK Beograd, gde nisam dobio pravu šansu. Ovde u Čukaričkom je malo drugačije, na više mečeva nisam imao posla, neka tako bude što češće – zaključio je Belić.

Pročitajte još

IMG-20191020-WA0004

RADNIČKI APSOLUTNI VLADAR BANATA…

Borac – Radnički 0 : 3 ( 0:1 )

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>