19. 10. 2019.
Home / Ostali sportovi / INKLUZIVNI DžUDO
Ucesnici-projekta-Inkluzivni-dzudo-dzudo-za-sve

INKLUZIVNI DžUDO

Pitanja:

Kako je džudo za osobe sa invaliditetom stigao u Sombor ?

Iako deluje da je ideja o inkluzivnom džudou u Somboru nastala neposredno pre realizacije čitavog projekta u februaru 2018.godine, više od 5 godina se radilo na pripremi i stvaranju kvalitetnog temelja za razvoj džudo sporta za osobe sa invalidditetom u gradu Somboru. 2012. Godine je putem društvenih mreža podpredsednik džudo kluba ,,Bačka,, Svetislav Ilić, video fotografije i video materijal sa treninga adaptiranog džudoa, kod njegovog džudo prijatelja iz Kopra (Slovenija). Kako sam te godine završila osnovne studije na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, Sveta mi je dao ideju da se dobro informišem šta je adaptirani džudo i da razmislim da li bih mogla da vodim treninge džudoa prilagođenog za osobe sa invaliditetom. Izuzetno mi se dopao džudo na ovaj način, te smo 2013. godine u oktobru održali i prve treninge adaptiranog džudoa pri školi ,,Vuk Karadžć,,. Često znam da se našalim kako nisam ja odabrala posao, već on mene.

Kako si se ti kao sportista, nosilac crnog pojasa u džudou, našla u ovoj priči ?

Nažalost sport u svom takmičarskom obliku donosi dosta negativnih iskustava, hteli mi to priznati ili ne. Telo vrlo često trpi prevelika opterećenja, dešavaju se povrede, emotivni i psiholopki stresovi…što naravno ostavlja tragove na psihofizički status svakog sportiste ko se bavio takmičarskim sportom dugi niz godina. Naprosto dođe trenutak kada se mora prekinuti sa treniranjem i tada shvatiš da ti je telo bolno, da si mlad, a ne postoji dan kada ne osetiš bol u leđima, kolenima, vratu, ramenu… Na moju žalost ili sreću, upisala sam i završila Fakultet za sport i fizičko vaspitanje pored ljubavi prema medicini. Tako da su fizičko obrazovanje i sport moje profesionalno opredeljenje. Adaptirani džudo mi se veoma dopao baš iz razloga što iskazuje lepu stranu bavljenja sportskom aktivnošću, koja ne ostavlja nikakve posledice, već naprotiv dovodi do apsolutnog psihološkog i telesnog poboljšanja svakog pojedinaca koji učestvuje u takvom vidu rekreacije.

trening Slovenija Borut Pahor

Koliki je odziv zaineteresovanih OSI za inkluzivni džudo ?

Iznenađujuće velik. Od početka februara je oko 40 polaznika džudo škole prisustvovalo na treninzima. I da napomenem da se stalno javljaju sa željom da se priključe treninzima, što me izuzetno raduje.

Kakva je reakcija roditelja OSI i javnosti ?

U početku su svi prihvatali sve ovo sa rezervom. Što je i razumljivo. Džudo nije nepoznat termin kod nas, ali vrlo često ljudi ovu borilačku veštinu ne poznaju u dovoljnoj meri, već je poistovećuju sa agresivnim ponašanjem i drugim sportovima koji su u direktnom kontaktu sa protivnikom uz upotrebu grube snage i vrlo često i povređivanja. Međutim, sam naziv džu- do u prevodu sa japanskog znači ,,nežan put” ili ,,lakši način”, te upotreba džudo tehnika ne podrazumeva korišćenje grube snage, već sposobnost da se veštinom, popuštanjem i brzinom savlada protivnik. Džudo je borilačka veština koju je moguće prilagoditi svim ranjivim grupama stanovniptva (žene, deca, stariji) pa i naravno OSI.

Od početka februara održano je preko 40 pojedinačnih treninga u 4 različite grupe. Pozitivni utisci roditelja i polaznika džudo školice se polako šire, a dobar glas je mnogo vredniji od bilo koje medijske propagande. Ono što sam imala priliku da čujem jeste podrška javnosti. Naravno ne smemo zaboraviti grad Sombor i Sportski savez grada Sombora koji do samog početka pružaju podršku celokupnom projektu i omogućio da se inkluzini džudo održava u ovolikom obimu.

Koje su specifičnosti džudoa za OSI ?

Džudo spada u grupu borilačkih sportova, ali ono što ga izdvaja iz te grupe jeste što spada u bazične sportove, jer utiče na razvoj svih antropoloških karakteristika i vežbajući ovaj sport stvara se dobra osnova za bavljenje ostalim sportovima. Ono što je za džudo specifično jeste da ga mogu vežbati deca, profesionalni sportisti i takmičari, ali isto tako i rekovalescenti, veterani, pa i osobe sa invaliditetom. U svojoj osnovi džudo se najviše raspoznaje kao takmičarski sport, ali takoće sama filozofija džudoa omogućava bavljenje ovim sportom svim uzrasnim kategorijama, jer poseduje izuzetan sportski, obrazovni, terapeutski, filozofski i društveni potencijal, koji u Srbiji i drugim zemljama nije u potpunosti iskorišćen. Inkluzivni džudo se može specifično prilagoditi svakom stanju ponaosob, jer je svaka vežba prilagodljiva i razgradljiva. Džudo tehnike se izvode u stojećem stavu i u parteru, što daje prednost u odnosu na druge sportove, te omogućava da i osobe koje ne mogu da se kreću samostalno mogu vežbati veliki broj tehnika. Vežbajući džudo utiče se ne samo na poboljšanje motoričkih sposobnosti i veština (razvijanje snage, koordinacije, brzine, ravnoteže, gipkosti itd), već i na celokupni psiho-socijalni status pojedinaca. U suštini džudo za OSI se ne razlikuje u mnogome od džudoa za masovnu populaciju, određene stvari su prilagođenje stanju i sposobnosti pojedinca. Interesantno je to što kada se neko, ko se bavi džudoom dugi niz godina, prvi put sretne sa inkluzivnim džudoom veoma prijatno iznenadi i ostane u čudu šta to sve ovaj sport pruža i omogućava.

20190321_141626

Da li se OSI u džudou mogu na, neki način, takmičiti ?

Naravno. Postoje specijalna džudo takmičenja, gde su takmičari podeljeni osim po težini i u nekoliko kategorija u zavisnosti od stepena znanja veštine i onesposobljenosti. Određena džudo pravila (vreme trajanje borbe, zabrana izvođenja tehnika gušenja i poluga) su takođe prilagoćena, ali to ne menja samu formu i ne razlikuje se mnogo od pravila i načina takmičenja vrhunskih džudista.

Da li su vidljivi neki rezultati kod osoba sa cerebralnom paralizom ?

Opšte je poznato da je svakom čoveku neophodno kretanje da bi očuvao zdravlje celokupnog lokomotornog aparata. Kod cerebralne paralize, veoma je bitno vežbanje, jer se time održava mišićna snaga i poboljšava mišićni tonus, povećava se obim pokreta u zglobovima i sprečava nastanak kontaktura, smanjuju se mišićni spazmi i poboljšava uticaj na sprečavanje nevoljnih pokreta. Vežbanjem džudoa se postiže, ne samo fizičko poboljšanje u svim ovim segmentima, već dolazi i do napretka u psiho-socijalnom segmetnu pojedinca. Vežbe se ne rade u kinezi sali banje i u nekom rehabilitacionom centru, već i osoba sa cerebralnom paralizom dolazi u sportsku salu, oblači kimono i bavi se sportom kroz treninge džudoa. To vraća samopuzdanje i stvara motivaciju za dalji napredak, jer više ne postoji neko ko je bolestan već postoji neko ko je sportista! U Holandiji je jedan od prvih slučaja gde se osoba sa cerebralnom paralizom uključila u treninge džudoa, po preporuci lekara i to u takmičarsku grupu, jer tada još nije bio razvijen adaptirani džudo. Daniël Noordhoek je dokazao da i osobe sa cerebralnom paralizom mogu vežbati džudo, položiti za crni pojas, pa čak i takmičiti se. Danas nije nikakva retkost da se i osobe sa cerebralnom paralizom bave džudoom, takmiče i sa pravom nazivaju džudisti.

Kakvi su rezultati kod ostalih tipova OSI ?

Može se slobodno reći da je adaptiran džudo rasprostranjem na svim kontinentima i da je veoma popularan sport među OSI. Kao vrsta borilačke veštine, džudo je lako prilagodljiv različitim vrstama i stepenu invaliditeta. Adaptacija samog trenažnog rada vrši se u zavisnosti od sposobnosti i mogućnosti osoba koje žele da se bave ovim sportom, te se vežbe i tehnike prilagođavaju psiho- fizikom stanju svakog pojedinca. Osobe sa invaliditetom izraženim u većem stepenu vole i žele da učestvuju u fizičkim aktivnostima isto kao i one osobe kod kojih je stepen invaliditeta niži ili i nepostoji. Nije bitno da li su to u pitanju fizička, senzorna, emotivna ili mentalna oštećenja, pravilno odabrana vrsta vežbi i kretanja mogu osigurati poboljšanja u pogledu motoričkog statusa (snaga, koordinacija, brzina, preciznost, ravnoteža…), samoovrednovanja, komunikacije i na svim poljima fizičke pripreme, socijalne, emotivne i psihičke adaptacije

Planovi za budućnost u vezi inkluzivnog džudoa ?

Kako smo još uvek na početku, planova ima na pretek. Ono na šta se baziramo je stalno sticanje novih znanja i iskustva radi podizanje treninga na najkvalitetniji nivo i mogućnost rada sa što više različitih stanja i obolenja.

Sredinom maja meseca planiramo put za Ravenu (Italija) gde se održava džudo takmičenje i mini kamp, koji okuplja sve predstavnike evropskih i svetskih zemalja koje se bave inkluzivnim džudoom. Takoće sredinom juna biće organizovan edukacioni seminar u Rijeci (Hrvatska) sa temom o adaptiranom džudou. Kako smo prvi u našoj zemlji koji su počeli sa treninzima džudoa za OSI, imamo u planu i da postanemo regionalni centar za razvoj inkluzvnog džudoa, odnosno da u Somboru bude centar za adaptirani džudo u našem regionu.

Da li bi se mogao prilagoditi i neki sličan program vežbi za OSI koji su u invalidskim kolicima ?

Naravno. Džudo tehnike su podeljene na dve velike kategorije. Prve se rade iz stojećeg stava, dok se druge rade u parteru, što omogućava prilagoćavanje svake tehnike fizičkom stanju pojedinca.

Prvi slučaj da se neko počeo baviti džudoom, a da je bio vezan za invalidska kolica je Čes Roests iz Irske. On je 2000 doživeo sabraćajnu nezgodu, te mu je usled povrede kičmenog stuba dijagnostikovana paraplegija . Pre nezgode je trenirao džudo i bio nosilac braon pojasa. Nakon nezgode je odlučio da se vrati na tatami (džudo strunjače) i sve tehnike prilagodi svom trenutnom stanju. Kao dokaz da je to uspeo, položio je prvo za prvi Dan crnog pojasa, a zatim i za drugi Dan. Ono što je još interesantnije da je prilikom polaganja za majstorski pojas drugi DAN izvodio džudo katu koja se radi iz stojećeg stava. On je sve radio sa kolena, te ostavio u čudu i otvorio nove vidike velikim džudo majstorima, koji su shvatili da džudo ima mnogo širu primenu od one na koju su oni naučili. Čes se smatra pionirem džudoa za osobe koje u svom svakodnevnom životu kao pomagalo koriste invalidska kolica. Danas to više nije senzacija i gotovo da većina klubova koja radi inkluzivni džudo imaju barem po jednu osobu koja koristi invalidska kolica i trenira džudo. I mi u našem klubu imamo dvojicu džudista, koji su u invalidskim kolicima, te se sve vežbe prilagođavaju njihovim mogućnostima.

APRIL 2019: Zahvaljujući gosp Gerhardu Lintneru, Vjeki Međugorac i Markus Majeru ispred austrijske firme ARGUS koja se bavi radnom medicinskom terapijom 12.04.2019. sekcija inkluzivnog džudoa prvi put je dobila donaciju. Donacija je namenjena za kupovini rekvizita i sprava za vežbanje sa ciljem poboljšalja kvaliteta trenažnog rada.

PROBLEMI SA KOJIMA SE SUOČAVAMO:

Ne postojanje sistemskih rešenja za finansiranje sporta osoba sa invalidtetom.

Društvo – koje proces normalizacije OSI ne shvata u potpunosti. Inkluzija osoba sa invaliditetom označava uključivanje, prihvaćanje i ravnopravno omogućavanje svih aktivnosti kao i tipičnoj populaciji.

Pročitajte još

IMG-294525753763b35df89dd75e8d03212e-V

POLAGANJE FUDBALSKIH SUDIJA ZA ZVANJE SUDIJE DRUGE KATEGORIJE

Barokna sala Gradske kuće u Zrenjaninu bila je mesto gde su mlade fudbalske sudije, koji ...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>