24. 05. 2019.
Home / Ostali sportovi / Trenutak kad smo oboje plakali od sreće
Spanovic-Ivana-i-Jani-Hajdu-------Foto-arhiva-J--Hajdu-srb

Trenutak kad smo oboje plakali od sreće

To se desilo kada je naša šampionka na prvenstvu u Novom Sadu prvi put skočila za evropsko zlato, objašnjava Hajdu

Trener našeg čuvenog skakača Nenada Stekića Aleksandar Marinković svojevremeno me je savetovao da dobro vodim računa da kod sportista koje treniram ne sputavam njihov prirodni dar, već da ga prepoznajem i da toj urođenoj sposobnosti dam što veću slobodu.

Toga sam se kasnije stalno pridržavao, naročito kod Ivane Španović, koju je priroda obilato nagradila. Ovo ističe Jani Hajdu, atletski trener iz Zrenjanina, koji je u ovaj sport uveo našu najbolju atletičarku.

– Još čujem upozorenje: „Ono što je priroda dala ne diraj da ne pokvariš” – kaže pedagog koji je, nakon što se zbog bolesti povukao iz štaba Španovićeve, još u zrenjaninskom sportu kao šef stručnog štaba AK „As 023”, jednom od četiri ovdašnja atletska kluba. Još je i kondicioni trener i košarkaša „Proletera”. Jani Hajdu je ušao u osmu deceniju života, preživeo je i srčani udar, pa se povukao iz užeg štaba šampionke i skrasio u Zrenjaninu, odakle pomno prati takmičenja na kojima ona učestvuje.

Jani Hajdu se rodio u staroj zrenjaninskoj porodici i rano posvetio atletici. Od velikog broja svojih učenika natprosečnim, pored Ivane, smatra i Vukosavu Đapić, državnu rekorderku na 60 metara, u dvorani, i na 100 metara, na otvorenom (a taj rekord još nije oboren). Ističe i Ivanu Popadić, balkansku šampionku na 800 metara, koja će kasnije pobeđivati u borilačkim sportovima. Spisak uspešnih đaka kojima je prenosio znanja iz završene Više atletske škole u Budimpešti i niza seminara širom Evrope, gde se usavršavao, daleko je širi, pa mnogi misle da se, zahvaljujući njegovom trudu i znanju, Zrenjanin našao među najvažnijim srpskim atletskim centrima.

– Sećam se kao da je bilo juče. Majka, takođe vrsna i talentovana skakačica, dovela je Ivanu na prvi trening, kada je pošla u školu. Čigra, ništa drugo, sad je vidiš, sad je ne vidiš – ilustruje Jani prve treninge svoje ljubimice. Priča kako je imao običaj da učenicima poklanja knjigu Ziga Ziglara „Put ka vrhu”. Ova, kod sportista, stalno popularna literatura otkriva šta bi trebalo da imaju u sebi da bi uspeli: talenat, volju, snagu, želju, ljubav prema sportu, a i da im on donosi sreću. To je sve imala i ima Ivana.

– Šta je Jelena Genčić govorila o specifičnostima malog Novaka Đokovića na početku njegove karijere, i to bih ja mogao da kažem za Ivanu. Vodio sam je na testiranje kod psihologa Ljubice Bačanac, koja je odmah prepoznala njene vrline i sjajne predispozicije – priseća se Jani.

Ivana je po završetku osnovne škole prešla u AK „Vojvodina”, ali se nije preselila u Novi Sad, jer je u Zrenjaninu upisala srednju školu. Godine 2006, Jani je otišao u penziju i sav se posvetio Ivani. Smerni pedagog kaže da je bilo nesporazuma s moćnicima iz Zrenjanina. Ona je prešla u „Vojvodinu”, jer je tamo postojala tartan staza za treninge. Pošto je imao gas u automobilu, mogao je da je nekoliko puta nedeljno vozi na trening u AK „Vojvodina”. Novosađani su morali da plate Zrenjanincima tri hiljade evra za prelazak, a pojedinci su čak zabranili Ivani da trenira u ovdašnjim sportskim objektima, pa su u Zrenjaninu trenirali i na otvorenom – na kolovozu u Njegoševoj ulici. To većina Zrenjaninaca i ne zna, oni vole skakačicu, njome se i dalje ponose i smatraju je Zrenjaninkom.

Sipaj & Veslaj SportInfo

Pedagog iz senke žali što se u atletiku više ne ulaže. Kad je predsednik srpskog MOK-a postao vlasnik „Ceptera”, tražio je da mu se da spisak naših deset najperspektivnijih atletičara kako bi im dao trogodišnju stipendiju od 300 evra mesečno. Svih desetoro je naglo poboljšalo rezultate. – Sportistima ne treba mnogo – zaključuje Jani.

Kad su se jedno vreme zaređali štrajkovi u školama, on je s Ivanom odlazio u Bekeščabu u Mađarskoj. Grad je blizu, ima odlične uslove za trening. Zato se radovao štrajku. Uspesima je majka skakačice davala podršku, a otac je svoju ljubimicu celo detinjstvo vozio na treninge. Harmonija u okruženju je vrlo važna za sportiste.

– Ivaninom uspehu su roditelji izuzetno doprineli, a na samom početku razgovora sam istakao bezbolnu smenu trenera. Goran Obradović, o kojem mislim sve najbolje, nasledio me je bez trzavica sa bilo koje strane. Kad je upitan koji trenutak bi istakao u svom dugom radu s našom šampionkom, on je pomenuo prvenstvo u Novom Sadu, kada je Ivana prvi put skočila za evropsko zlato. – Oboje smo plakali od sreće – rekao je Jani Hajdu. Srećan dan mu je kada mu se jave Ivana i Goran, a najsrećniji je kada se to desi posle osvajanja medalje.

izvor:

izvor:

http://www.politika.rs/sr/clanak/424905/Trenutak-kad-smo-oboje-plakali-od-srece


Lokvanj
montecito-04-cetvrtak3
mc_rostilj

Lokvanj
montecito-04-cetvrtak3
mc_rostilj

Pročitajte još

Tur org 1

ZRENJANINSKO LETO 2019. NA PESKARI

Manifestacija „Zrenjaninsko leto na Peskari“ održaće se od 31.maja do 02. juna na gradskom kupalištu ...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>