SportInfo Sportstki portal
Kad se jednostavno rodiš sa predispozicijom da jednoga dana postaneš sportski as, šampion koji se bez problema nosi sa bremenom uvek novih i novih iskušenja, onda to oku istinskog stručnjaka jednostavno ne može da promakne…
Stari mačak, sa instiktom lovca na sportske talente, profesor Sava Popov, jednostavno nije mogao da omane…Upro je prst u dečaka po imenu Igor Čagalj, koji se pre nego što je počeo da trenira rukomet, pet godina bavio atletikom i bio šampion Srbije u bacanju koplja za svoje godište.
– Mali ti ćeš biti vrhunski rukometaš, imaš sve predispozicije, e sad na tebi je odluka atletika ili rukomet…. Rekao mi je profesor Popov i ja sam zaista bio na mukama, ali doneo sam odluku, prelomio i umesto koplja izabrao rukometnu loptu…Onako natopljenu lepkom, ali meni dragu…. – započinje priču stameni Zrenjaninac, koga sam sreo u teretani Kristalne dvorane u gradu na obalama Begeja i bio fasciniran njegovom ozbiljnošću, upornim izbačajima velikih težina i kreiranjem vežbi kojima se pospešuje fizička kondicija tela…
– Nije lako, ali moram…Želim da potpuno spreman uđem u novu sezonu, bez obzira na činjenicu da još uvek ne znam u kojem ću klubu nastupati…Ali lagano, ima vremena…Ovo je osnova, temelj, kada se u nekoj tački spoje snaga uma i elastičnost tela, znaš da si potpuno spreman za izazove koju su pred tobom…To je moja deviza već godinama unazad i od nje ne odstupam ni pedalj uspešno odolevajući sivoj zoni povreda, koje su uvek opasnost kada telo nije fit i sto posto spremno…
– Ali da se vratim na početak, odluka da se posvetim rukometu, bila je potpuno ispravna i već sa 16 godina prvi put sam nastupao za svoj matični klub Proleter, u kojem sam proveo naredne tri sezone i stekao status juniorskog reprezentativca Srbije.
– Upravo posle Svetskog prvenstva za juniore, na kojem je nacionalni tim Srbije osvojio šesto mesto, kao osamnaestogodišnjak i vrlo perspektivan rukometaš, dobio sam poziv iz snova, koji se jednostavno ne odbija i kako kažu, kada te Gumersbah pozove, tamo ideš pešice…Naravno šalim se malo, ali zaista mi je bila čast i otišao sam u slavni klub, potpisao ugovor na tri godine, ali sam se u Bundesligi zadržao samo šest meseci zbog problema sa papirologijom i morao sam da napustim Nemačku.
– Ono što je jako bitno, kao pravi sportsmen sa pedigreom takmičara koji se nikada ne predaje, nisam klonuo duhom, odigrao sam naredne dve sezone u Mariboru, u koji sam stigao na poziv trenera Borisa Denića, koji je tada bio i selektor reprezentacije Slovenije.
– Sa Mariborom sam ostvario najveći uspeh plasmanom u finale Kupa Slovenije koje smo nažalost izgubili od ekipe Celja.
– Bili su to pravi vrhunski takmičarski dani, sa Mariborom sam, kao i kasnije sa Vojvodinom, igrao EHF Kup…
– Maribor mi naravno ostaje kao predivna uspomena, bez obzira na onu drugu stranu medalje, kako sam je nazvao sivu zonu, kada sam na jednoj utakmici doživeo nezgodnu povredu kolena koja me je udaljila od rukometa narednih šest meseci..
– Tada je proradila u meni iskra čvrste sportske volje da budem uporan, da se borim i vratim na teren u punom sjaju…Kao nagrada stigao je poziv petostrukog šampiona Srbije, novosadske Vojvodine…
– Za Novosađane sam nastupao u SEHA Ligi koja je jedna od najačih u svetu, dovoljno je reći samo da je tada pobednik Lige šampiona Vardar iz Skoplja bio jedan od učesnika SEHA Lige, a bili su tu još i Celje, Zagreb, Meškov iz Bresta i ostali velikani. Sa Vojvodinom sam osvojio šampionat Srbije i to mi je jedan od najvećih uspeha u karijeri – uz osmeh je nastavio Igor Čagalj, bombarder koji živi za gol i trenutke kada njegova ekipa slavi vrednost igre i uživa u slasti pobede…
– Trenutno sam kod kuće u Zrenjaninu i treba da odlučim gde ću nastaviti karijeru. Hvala Bogu ponuda ima, spokojan sam u nadi da ću pronaći pravi klub, a želja mi je, ako već insistiraš, da se jednoga dana vratim u Bundesligu i da se na pravi način dokažem tamo, jer to je ipak najača rukometna liga na svetu.Bilo mi je teško kada sam zbog tehničkih problema, glupave birokratije i papira, naravno ne svojom krivicom, morao da napustim redove Gumersbaha, ali i tada je u silini bola, nešto u meni iskrilo i govorilo mi, vratićeš se jednog dana…
– Voleo bih da se taj dan zaista desi i ja ostvarim dečački san…Gledam ove dečake u Proleterovom dresu danas i ja sam bio isti i to je valjda najveća vrednost i lepota sporta, kada imaš svoj san i ne gubiš nadu… – poručio je, uz pozdrav čitaocima portala Sportinfo, Igor Čagalj, momak kojem od srca želimo da dosegne do zvezda, jer mu je tamo mesto…
fotografije sa FB profila Igor Čagalj
