SportInfo Sportstki portal
– Hmm… Sad baš to zrenjaninskog…..Ali neka bude… U Zrenjaninu sam rođena, emotivno za njega vezana i u njemu živim….
– Ali moj put, kao u poznatom pozorišnom komadu Razvojni put Bore Šnajdera, nije tekao baš po ustaljenom šablonu… Već u osmom razredu osnovne škole bila sam košarkašica Crvene zvezde – započinje priču, uz neizbežni osmeh na licu Jela Maleš Vidačić, košarkaška primadona, koja se u nekoliko navrata svom Proleteru u kojem je ponikla, sa zadovoljstvom vraćala….
Veliki glumac Armano Sante, komentarišući ulogu u filmu Kraljevi mamba, naglasio je da je mambo, baš kao i tango, misao koja se pleše, muzika koja prati liniju uma i duše…Otuda asocijacija u naslovu, jer ti si košarku igrala i voliš je iz dubine duše…
– Slažem se, a moja dva kralja mamba su kod kuće….Vladimir i Dušan…Jedan bivši i drugi mali, možda budući kralj mamba, tj. košarke….Ali sasvim sigurno kraljevi života mog…Dušan je još mali, ima samo tri i po godine i ko zna…Vladimir je suprug, neću to bivši kralj, da se ne naljuti…I on, baš kao i ja, mada odavno ne igra aktivno košarku, veliki je zaljubljenik i onda to bivši nekako ne zvuči lepo…Jednom košarkaš uvek košarkaš…Tako lepše zvuči…
Ćerka Milica trenira odbojku ?
– Zanimljivo, mada i ona je krenula sa košarkom i onda se iz samo njoj znanih razloga prebacila na odbojku, kod profesora Milenka Vukovića trenira i veoma je zadovoljna…Nismo hteli da joj kvarimo želju mi košarkaški fanatici u kući, sad su sve oči uprte u Dušana…E sad ako ode na fudbal, biće naopako….
– Šalim se naravno, bitno je da se deca bave sportom i da guraju svim srcem, ako im se nešto sviđa…Naše je samo da ih podržimo…
Jelo uz šarm i sportsku gracioznost epitet primadone košarke baš ti pristaje???
– Više sam primadona malera….Kad god je bilo najpotrebnije povrede su me zakočile u karijeri…Naročito kada su nastupi za nacionalni tim u pitanju…Počinju pripreme, ja na spisku, fit i onda se dogodi povreda i mene nigde nema…Ali osetila sam draž igranja u Evroligi za dame i ako je to kruna, onda mogu da konstatujem da sam zadovoljna karijerom….
– Prošla sam kompletno sve mlađe selekcije, zabeležila i neki nastup za seniorsku reprezentaciju….
Karijera je tekla uzlaznom putanjom???
– Počela sam da treniram košarku u trećem razredu osnovne škole, Gabriela Getl mi je bila prvi trener, kasnije sam radila i sa profesorom Milenkom Toskićem…Naravno sve je to bilo u okviru matičnog Proletera, koji i danas volim i ponekad imam jaku želju da ponovo zaigram….
Sto puta sam čuo komentar, eh da je Jela u ekipi, Proleter bi automatski bio u vrhu Superlige….
– Ne bih ja o tome, to su samo priče, komentari…Prošlo leto je bilo kritično, lomila sam se do poslednjeg momenta da li da pozitivno odgovorim na poziv iz Proletera i ponovo obujem patike…U familiji je nastao pravi haos i tihi sukob, pola njih je bilo za to da igram, neki su bili izričiti da ne, pa smo na kraju bacali kuglice i poslednja je mimio moje želje prevagnula na kontra stranu i ostala sam u porodičnoj kompaniji u kojoj sam zaposlena, a patike i košarkaška lopta na vitrini gde svoje mesto ponosno čuvaju pehari i medalje….
Da se vratimo Zvezdi i reputaciji košarkašice koja je u stanju da igra na vrhunskom nivou, a koju si sjajnim partijama opravdano stekla…
– Košarka u Zvezdi bila je specifično poglavlje…Onaj predivni osećaj kad ti je košarka deo duše…Puno sam naučila i stekla samopouzdanje za velika dela, kako se to kaže…Slavila titule i igrala odličnu košarku…
– Ipak usledili su odlasci, najpre u Voždovac, pa Beopetrol, gde sam i upoznala Vladu, selidba u Novi Sad i sjajna saradnja sa trenerom Baletićem u Vojvodini….Krenuli su i inostrani angažmani, igrala sam u Zalaegeršegu u Mađarskoj, pa za Košice u Slovačkoj, to je bila Evroliga za dame, baš kao i u Poljskoj, a igrala sam i FIBA kup i onda na kraju Proleter i patike na vitrini…
– Sada trčim i redovna sam na fitnesu, top forma mora da je uvek u prvom planu, jer nikad se ne zna…Jednom košarkašica, uvek košarkašica….Ko zna možda ponovo aktiviramo kuglice, pa ona odlučujuća, poslednja prevagne na moju stranu….A želja je uvek poznata….I naravno Zrenjanin je opcija…
– Mada toliko je obaveza na poslu, otac je proširio kompaniju, svi smo ovde u porodičnom biznisu….
Tri J&J&J su obeležje porodice Maleš….
– Jaca, Jela i Jovana, nas tri sestre….I one su trenirale košarku, igrale u Proleteru, ali i to je davna prošlost….
– Hvala ti što si se setio….Baš sam prijatno iznenađena i počastvovana!!!!
Jelo zaslužila si…Toliko godina u vrhu evropske košarke…Pozdravi supruga Vladu Vidačića, uz napomenu da je i on uskoro na redu za priču o draguljima zrenjaninske košarke…
– Dragulji koji su mogli impresivnije da sjaje…Šalim se naravno, sve na njegov račun…Hoću, naravno i on je tu u našoj porodičnoj kompaniji….
Sada ste kraljevi mamba u distribuciji vrhunski dizajniranog i kvalitetnog nameštaja….Kompanija Jovana je sublimacija lepih sportskih priča….
– Jovana je Jovana i to ljudi znaju…To sada nije tema – uz osmeh nastavila je Jela…
– Još uvek je zanos, adrenalin, kada posmatram neku utakmicu…Klinci me čudno gledaju…Vlada je drugačiji, flegmatičniji…Ja ne mogu, tako…Kad sam na fitnesu, radim u fulu…
Video sam te u Karađorđevom parku, trčiš kao u najboljim danima…
– Kažem ti, ko zna, zbog kuglice na mojoj strani….Nikad ne reci nikad – uz pozdrav čitaocima portala Sportinfo poručila je Jela Maleš Vidačić…
deo fotografija iz arhive Jele Maleš Vidačić
