19. 03. 2019.
Home / Kultura i život oko nas / Kako proizvodjaci organske hrane mogu doprineti jos brzem ekonomskom razvoju Srbije?
Porodica Šokšić

Kako proizvodjaci organske hrane mogu doprineti jos brzem ekonomskom razvoju Srbije?

Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama korak je ka stvaranju uslova za brzi ekonomski razvoj Srbije. Kampanja pod sloganom „Investicije za rast“ Projekta za bolje uslove poslovanja Americke agencije za medjunarodni razvoj (USAID BEP), ovog puta u saradnji sa Centrom za organsku proizvodnju u Selenci i bio-farmom „Soksic“ u potrazi je za odgovorima na pitanja:

 

Kako do novca za pokretanje i razvijanje poljoprivredne proizvodnje?

i

Zasto su organskim proizvodjacima neophodni nebankarski izvori finansiranja?

 

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo iskljucivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Prema Zakonu o bankama, komercijalne banke su jedine institucije koje mogu da daju pozajmice, te je jasno zasto one predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Uvodjenjem nebankarskih finansijskih institucija finansijski sistem Srbije bi postao raznovrsniji i konkurentniji, sto bi vodilo smanjenju troskova zaduzivanja, povecanju izbora u pogledu finansiranja novih i razvoja postojecih poslovnih ideja, i posledicno brzem privrednom razvoju Srbije.

Organska proizvodnja porodice Šokšić

„Uvodjenje finansijskih institucija koje nisu komercijalne banke bi pre svega olaksalo pristup sredstvima mikro i malim preduzecima, koja cine preko 99 posto nase privrede. Stavise, kroz donosenje adekvatnog Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, finansijski sistem Srbije, a posledicno i privreda bi bili raznovrsniji i konkurentniji, i na trzistu bi postojali specijalizovani finansijski instrumenti koji vise odgovaraju potrebama mikro i malih preduzeca od postojecih. Istrazivanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne cetiri godine mogla da racuna na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.“ – istakla je Sandra Rodic, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i dodala:

„Takodje, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olaksao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, poput fondova preduzetnickog kapitala (venture capital), fondova za ulaganje u nekretnine, kao jos jednog od vaznih izvora finansiranja. Kroz ova zakonska resenja otvorila bi se citava lepeza novih finansijskih proizvoda, usmerenijih na sektor mikro i malih preduzeca, sto bi imalo ogroman uticaj na dalji razvoj privrede u Srbiji.“

Josef Gašparovski, Gordana Šokšič, Sandra Rodić

U okviru kampanje „Investicije za rast“, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa Centrom za organsku proizvodnju iz Selence, organizovao je posetu uspesnim proizvodjacima organskog povrca, bio-farmi „Soksic“. Cilj posete, kojoj je pored predstavnika medija prisustvovala i grupa organskih proizvodjaca, bio je razmena dosadasnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omoguci rad, te samim tim prosiri broj finansijskih izvora za mikro, mala i srednja preduzeca.

 „Kao i skoro svaki poljoprivredni proizvodjac u Srbiji, i mi smo svoju proizvodnju pokrenuli iskljucivo od novca koji smo kao porodica ustedeli. Imali smo imanje, dobro se raspitali o samoj organskoj proizvodnji i krenuli oprezno, malo, po malo. Onda se proizvodnja razvila, i mi smo se suocili sa tim da nam za dalji razvoj trebaju dodatna sredstva, a da nemamo kome da odemo i od koga da ih pozajmimo.“ – podelila je svoje iskustvo Gordana Soksic, vlasnica bio-farme “Soksic“.

 Bio farma Šokšić

Prema anketi 1000 preduzeca, koju USAID BEP sprovodi vec sedam godina, u 2016. godini je cak 68% ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava cinjenica da 87% ukupnog finansiranja preduzeca u Srbiji potice iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, izmedju ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na nasem trzistu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

„Danas nasa farma posluje sa uspehom. Imamo dobre kupce i stabilno trziste. Medjutim, dosao je trenutak kada nam je zbog povecanja obima proizvodnje potrebna hladnjaca. A u tu svrhu treba nam, naravno, dodatna investicija. Nase kolege u zemljama u regionu, a o EU da ne pricam, imaju veliki izbor kad je rec o pozajmicama, koji osim bankarskih kredita ukljucuju pozajmice od mikrofinansijskih institucija, kreditnih unija, zatim finansiranje putem razlicitih fondova, crowdfunding i dr. Ove institucije osim finansijskih sredstava nude savetovanje i pracenje kompanije u odredjenom periodu sto obezbedjuje pametno ulaganje pozajmljenih sredstava. A, to je za poljoprivrednike kao sto smo mi, jako korisno.“ – istakla je Gordana Soksic.

 Organski plastenik porodice Šokšić

„Kao i vecina drugih preduzetnika, i proizvodjaci organskih proizvoda suocavaju se sa brojnim preprekama koje im onemogucavaju da sire svoja gazdinstva i razvijaju svoju proizvodnju. Trziste za organske proizvode postoji. Imamo traznju, znanje, kvalitetan proizvod, ali ono na cemu jos moramo da radimo je poboljsanje uslova za rad i razvijanje poslovnog ambijenta. Jedna od vaznijih stavki na tom spisku je pristup izvorima finansiranja. Zato je neophodno da se svi zalozimo da mogucnosti za finansiranje malih proizvodjaca postanu raznovrsnija i dostupnija poljoprivrednicima, a da oni u skladu sa svojim potrebama i mogucnostima mogu da izaberu izvor finansiranja koji im odgovara.“ – zakljucio je Jozef Gasparovski, predsednik udruzenja Centar za organsku proizvodnju u Selenci.

Korisna statistika

Mikro, mala i srednja preduzeca u Srbiji vec cine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zaposljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaceg proizvoda. U drzavama poput Madjarske, Hrvatske i Ceske ova preduzeca stvaraju izmedju 50 i 60 odsto BDP-a cime znacajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i brzem razvoju.

O velikom znacaju koji ima omogucavanje pristupa adekvatnim izvorima finansiranja govori i podatak Evropske investicione banke (EIB) koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra ulozenih u mikro, mala i srednja preduzeca BDP direktno povecava za 150 miliona.

USAID BEP 1

Izvori finansiranja koja MMSP koriste u Srbiji i zemljama regiona

 

Instrument

Banke

Lizing

Trziste korporativnih obveznica

Preduzetnicki (venture) kapital

Kreditne unije

Investicioni fondovi za ulaganje u nekretnine

Crowd-funding

Mikro-kreditiranje

Drzava
Srbija

X

X

Rumunija

X

X

X

X

X

X

X

X

Slovenija

X

X

X

X

X

X

X

Bugarska

X

X

X

X

X

X

Hrvatska

X

X

X

X

X

X

Madjarska

X

X

X

X

X

X

X

X

Ceska

X

X

X

X

X

X

X

Ucesce MMSP u BDP-u u Srbiji i odabranim slicnim zemljama

 

Drzava

Ucesce MMSP u BDP-u

BDP (USD milijardi)

Srbija

32%

37,16

Bugarska

60%

50.20

Hrvatska

51,6%

48.73

Madjarska

50,2%

121.72

Ceska

60%

185.16

Prosek EU-28

58%

 

Pročitajte još

Irski gulaš 1

IRSKI GULAŠ U LION PABU….

Povodom dana svetog Patrika u Lion pub-u u Zrenjaninu, tradicionalno kuvanje IRISH STEW -a ,irskog ...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>