SportInfo Sportstki portal
Ljubitelji fudbala sigurno se sećaju čvrstine i sjajnih prodora po desnoj strani i centaršuteva, talentovanog momka iz Žitišta, Milana Stupara, koji je punu afirmaciju stekao u dresu zrenjaninskog Banata.
– Bila su to lepa, prava fudbalska vremena, kada je Banat igrao u Superligi, rame uz rame sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Vojvodinom i ostalim najkvalitetnijim klubovima, kao i kvalifikacije za tadašnji Kup UEFA, današnju Ligu Evrope – sa setom se priseća Milan Miki Stupar, koji danas živi i radi u Banjaluci.
– Mene je životni put, nakon uspešnih nastupa u dresu Banata, odveo u Banjaluku, boju dresa nisam menjao, samo sam grb na crvenom dresu zamenio za Borčev i nekako vrlo brzo srodio se sa sredinom ovde, divnim srdačnim ljudima i eto tu i ostao…
Još uvek si fudbalski aktivan ???
– Kako ono kažu jednom fudbaler, zauvek ti je fudbal u krvi, uvuče se pod kožu… Sedam sezona nosio sam dres Borca iz Banjaluke, sa ovim klubom osvojio sve što se osvojiti može i lepo mi je bilo, pa otuda valjda i odluka da Banjaluka bude grad u kojem ću nastaviti da živim i nakon uspešne karijere, mada sam još uvek aktivan…
Ne kaže se džabe, odakle ti je supruga, tamo i ti nekako, hteo ili ne, pripadaš?
– Ha ha da, zaista sam ponosan na svoju suprugu Maju, 2.maja 2015. godine zakleli smo se na večnu ljubav i za sada nam je baš lepo u braku. Maja je fina i lepa dama u koju sam zaljubljen, inače je profesorica u srednjoj školi u Banjaluci, je rođena u Foči, ali je dugo već u Banjaluci.Ja naravno nisam i nikada neću zaboraviti svoje Žitište, Zrenjanin, volim da bar dva-tri puta tokom godine , koliko mi obaveze dozvole, budem tamo i vidim se sa familijom, brojnim prijateljima…
Iako si jedna od legendi kluba, nisi više u Borcu?
– Ovaj klub za koji sam igrao sedam sezona, zauvek nosim u srcu i u njemu su mi vrata uvek otvorena…Na kraju sam igračke karijere, vreme je naravno učinilo svoje, ali mene goni i ne da mi mira onaj fudbalski nerv, pa sam još uvek aktivan kao igrač…
– Fudbaler sam i istovremeno trener u FK 13 SKOJEVKI, malom klubu iz mesta Grbavac kod Gradiške. Zaista nam dobro ide, izdominirali smo protekle sezone i ušli u četvrtu ligu, što je zaista veliki uspeh za mali klub.Veoma sam srećan i zadovoljan, jer osim što još igram, započeo sam trenersku karijeru i dopada mi se ovaj posao koji može postati trajna opcija.Doduše uz fudbal, zaposlen sam u jednom marketu u Banjaluci, ali bih voleo da se profesionalno posvetim trenerskom poslu.
– Jedino što mi malo smeta je to što svakodnevno putujem iz Banjaluke u Grbavac na treninge i nazad, ali nekako po navici ide to savladavanje kilometara, jer kad se fudbal voli, onda naravno ništa nije teško.Moja supruga to razume, dugo smo već zajedno i najvažnije joj je, kako kaže, da sam srećan i zadovoljan…A ja zaista uživam – poručio je Milan Stupar uz srdačan pozdrav svim čitaocima portala Sportinfo, svojim prijateljima i ljubiteljima sporta u Žitištu, Zrenjaninu, Banatskom Dvoru i ostalim mestima u okolini…
“Borac šampion! Borac šampion! Borac šampion!” Odjekivalo se sarajevskom “Grbavicom” 22. maja 2011. godine. Borac je, u derbiju kola, ali i prvenstva, pobedio Željezničar sa 1:0, golom Milana Stupara, pa je kolo prije kraja fudbalske trke i zvanično “ovjerio” šampionski lovor. Vjerni navijači Banjolučana, popularni “lešinari”, njih oko dvije stotine, a kao da ih je bilo nekoliko hiljada, tokom cijelog susreta bodrili su svoje ljubimce. Po završetku meča pjesmom i skandiranjem počeli su da slave osvajanje prve šampionske titule u Premijer ligi BiH. Odlomak iz knjige “Utakmice koje se pamte”, autori: Zoran Kalinić i Željko Tica, april 2014.
Fotografije su iz lične arhive sa FB stranice Milana Stupara
