29. 09. 2020.
Home / Ostali sportovi / DRAGIŠA ŽIVKOVIĆ: „VINO JE UJUTRO OLOVO, U PODNE SREBRO, UVEČE ZLATO….“
Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića
Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića

DRAGIŠA ŽIVKOVIĆ: „VINO JE UJUTRO OLOVO, U PODNE SREBRO, UVEČE ZLATO….“

– Ovo je stara italijanska poslovica,nije moja misao, a mi vinogradari i vinari, koji uzgajamo grožđe i od njega pravimo vino, uvek zlatnim sjajem posmatramo kapljicu svog proizvoda i nekako volimo da kažemo, ma vino je zlato uvek, samo da ga ima… – započinje priču Zrenjaninac Dragiša Živković, čije je belo vino u konkurenciji 41 vina, proglašeno za najbolje na nedavno održanom, tradicionalnom takmičenju „Novogodišnji zimski divani“ koje organizuje Društvo vinogradara i vinara „Vesela braća“ iz Orlovata i na kojem su ove godine učestvovali vinari iz cele Vojvodine i uže Srbije.

Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića
Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića

– Ovakvo priznanje nisam očekivao, a moj proizvod, beli suvinjon dobio je ocene u rangu velike zlatne medalje. Zanimljivo je da ovo vino nisam pravio od svog grožđa, jer ga nisam imao ovog leta, potukao ga je led, pa sam grožđe kupio od svog prijatelja, Branislava Prohaske iz Orlovata.I on je od istog tog grožđa pravio svoje vino, ali je moje daleko bolje ocenjeno – uz osmeh nastavlja priču Dragiša, koji je pre jedanaest godina kupio vinograd i započeo svoju zanmimljivu vinarsku priču….

dragisa-13
Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića

– Interesantan je taj moj početak, do 1997. godine imao sam privatnu kompjutersku firmu, a onda sam otišao u Nemačku i dve godine kasnije dobio posao kao sistem administrator u jednoj velikoj kompaniji.Obzirom da je zbog velikog broja kompjutera moja kancelarija bila rashlađena, a veliki erkondišn je non-stop bio uključen, iznenada je u nju počeo da navraća čovek koga nisam poznavao i koji je samo donosio drvene kutije pune piljevine, uz napomenu da ima odobrenje mog šefa da baš tu ostavi kutije.Ništa mi nije bilo jasno, ali nisam mnogo ni mario šta je u tim čudnim drvenim kutijama, sve dok me jednog dana nije pozvao šef u svoju kancelariju, otvorio kutiju koju sam prethodno doneo i obratio mi se rečima: „Ajde Žile da probaš ovo…“Ja sam inače, do tada nekako više preferirao pivo, ali kada sam okusio božansku čar ispijene kapljice, sve mi se u trenu promenilo i shvatio sam u vinu je tajna…Kasnije smo svakodnevno imali sličan ritual ispijanja po nekoliko kapljica izuzetno kvalitetnog vina koje se hladilo u mojoj kancelariji, a kada sam svom šefu jednoga dana rekao da hoću da kupim mali vinograd, on me je posle dva dana otpustio sa posla.Vratio sam se u rodni grad i sa nešto zarađenog novca, kupio vinograd…Bilo je to 2005. godine i tako je počela moja priča….

Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića

– Kupio sam vinograd na periferiji Zrenjanina, u trouglu između starog elemirskog i melenačkog druma, posadio na površini od jednog jutra oko 1750 čokota, kasnije sam proširio zasad na oko 4.300, a sada sam ponosni vlasnik preko 7,5 hiljada čokota, zasađenih na 2 hektara zemljišta, gajim 12 vinskih sorti među kojima su kabernet suvinjon, merlot, beli suvinjon, crni burgundac, širaz koji daje jako lepe rezultate, ali dospeva u proseku svake treće godine, jer mu je potrebno jako sunčano leto sa puno kiše…

Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića
Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića

– Zanimljiva je i anegdota, koja umalo da me još na početku zauvek istera iz ove lepe priče o vinu….Naime, kada sam tek kupio vinograd, na pomenutom potezu, onako neuk, zajedno sa drugarom sadio sam prve čokote i naiđe jedan Baca iz Elemira i onako šeretski, uz osmeh mi doviknu…“Ej derane, tu si posadio lozu, tu baš, ha ha ha….“ i crče čovek od smeha, a meni se noge odsekoše…Pomislio sam šta sad ne valja, da li je ovo neki novi usud šefa iz Nemačke…I dok su mene tako u trenutku morile razne muke, Baca iz Elemira se i dalje grohotom smejao ponavljajući pitanje „tu si zasadio lozu….“

dragisa-12-sorta-grozda-karmen
Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića

– Tek kad je primetio da sam se odsekao od straha, prišao mi je, zagrlio me i šeretski dodao „ta šalim se, teram šegu malo s tobom….vidim da si zelen u ovoj raboti…Ne brini ništa, tu su Švabe pre drugog svetskog rata imale svoje vinograde, plodna je to zemlja i dobro će roditi…ne brini…“ rekao mi je i utešio me – naglašava Dragiša, koji u porodičnoj kući u Ulici Nikole Tesle 9b u Zrenjaninu, živi sa suprugom Ivanom i i osmogodišnjom ćerkicom Emilijom.

dragisa-2
Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića

– Vinogradi Orlovo su moj izum, da tako kažem brend, a vrata moje kuće su otvorena za sve istinske ljubitelje dobrog vina i u svako doba možete svratiti i degustirati ono što ja pravim…Velika želja i plan za narednu godinu mi je da oparavim vinograd, doživeo sam lane fijasko i nisam imao svoje grožđe, ali eto na sreću u pomoć su priskočili prijatelji…Inače obožavam da režem vinograd, to sam naučio i usavršio do te mere da mi nema ravnog, a povrh svega je veliki užitak, baš kao što je za mene berba grožđa najlepši i najsvetliji tren u celokupnom procesu od grožđa koje zri, do blistavih kapljica u čaši…Berba grožđa je praznik za celu porodicu, prijatelje….Berba je najlepši ritual i u tome se uživa svakim čulom – dodaje na kraju Dragiša Živković, šampion i proizvođač kvalitetnih vina iz Zrenjanina.

Fotografije su iz lične arhive Dragiše Živkovića

Pročitajte još

FB_IMG_1601360135119

ŽITIŠTANKA NA EKSTREMNOJ TRCI NA TARI

Sofija Stojančul, devojka iz Žitišta, uspešno se oprobala u tribalionu, avanturističkoj trci sa preprekama na ...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>