SOFIJA OLIĆ SA 16 GODINA VEĆ ISKUSNA SENIORKA PROLETERA

Kada neko, poput Sofije Olić, obožava košarku i od malih nogu joj se posveti svim svojim bićem, onda je sasvim normalno da već u šesnaestoj godini, iako još kadetkinja, bude iskusna seniorka i prvotimac, jedna od uzdanica zrenjaninskog Proletera.

Ženski košarkaški „Čak Noris“ kako je drugarice u šali nazivaju, Sofija u igri pod obručima može bukvalno sve i sama, da se zainati i pobedi protivničku ekipu, ubaci 7 trojki i postigne sve koševe za svoj tim, igra sama protiv pet protivničkih igračica…

Trener Proletera, Marko Marinkov, neosporni talenat mlade Zrenjaninke, odavno je uočio i nekako trenerski sazrevao, ukazujući maksimalno poverenje Sofiji, koja mu se uvek na pravi način odužila, velikom dozom borbenosti i konkretnim učinkom na parketu, bez obzira da li igrala za seniorski sastav, juniorke ili kadetkinje….

– Jednostavno Sofija može sve….i da trči, šutira i ubaci bez problema 30 i više poena, da igra odbranu i čuva najbolje protivničke igračice, asistira, skače i razigrava tim…Pravi „all raund“ igrač, za kojim žudi svaka ekipa…Bude li nastavila ovakvim tempom i entuzijazmom, sa kojim pristupa svakom treningu i utakmici, smeši joj se blistava karijera… – uz osmeh je prokomentarisao mladi trener košarkašica Proletera, Marko Marinkov.

Sofija Olić, rođena u Zrenjaninu 2000-te godine, učenica je drugog razreda srednje Medicinske škole i osim košarke, velike emocije ima prema medicini, koju bi volela da studira…

– Nije naravno lako uskladiti sve obaveze u školi i odraditi dva treninga na dan, ali trudim se, nadam se da ću zadržati taj ritam i kasnije na fakultetu…Lepo bi bilo da studiram medicinu, ali otom po tom, trenutno sam zaokupljena školom i mojim Proleterom, klubom koji je moj drugi dom i tamo smo svi kao jedna porodica – priča Sofija, koja sigurnim stopama korača ka slavi Gordane Grubin, Jele Vidačić i drugih košarkašica iz Zrenjanina, koje su napravile zavidne karijere…

Uz brata Miloša, koji je takođe odličan košarkaš i neizmernu podršku roditelja, mame Danijele i tate Slobodana, Sofija mašta da jednoga dana zaigra basket u Italiji ili Španiji i naravno obuče dres sa državnim grbom.

– Više volim realnost i ono što se dešava iz dana u dan, od treninga do utakmice i obrnuto…Lepo je naravno maštati i zamišljati sebe u nekoj vrhunskoj i hiper profesionalnoj ekipi, ali svesna sam koliko rada i odricanja je za sve to potrebno…Trenutno, meni je lepo u Proleteru, ide mi u školi i radujem se što igram košarku, osećam se potpuno ostvarena i zadovoljna…Sve preko toga, su naravno stvari koje će se desiti ili ne, a ako se dogode biće prilike da se i o njima priča … – mudro zbori Sofija, devojka koja je igrajući za svoju Medicinsku školu, sama pobedila zrenjaninsku Gimnaziju i tako srušila decenijsku prevlast gimnazijalki…

Učešćem na brojnim kampovima, kontrolnim reprezentativnim treninzima, i pre svega svojim talentom i radom, Sofija Olić je skrenula je pažnju košarkaške javnosti i njeno ime svakako treba upamtiti, jer u gradu na obalama Begeja, punim sjajem, sjaji još jedan košarkaški biser!!!

Sofija, želimo ti puno sreće, ubačenih poena i dres nacionalnog tima!!!!