07. 04. 2020.
Home / Kultura i život oko nas / GIS ČINE LJUDI
12721612_10207384063298932_346277659_n

GIS ČINE LJUDI

Mada po mnogim teorijama i definicijama moderan Geografsko Informacioni Sistem čine tri osnovne komponente, hardver, softver i podaci, on ustvari ne može da funkcioniše bez četvrte i najvažnije komponente, a to su ljudi, stručnjaci, obučeni za rad sa svim komponentama GIS-a, koji treba da definišu procedure,biraju podatke i kompenzuju sve nedostatke hardvera i softvera.

Zrenjaninski Geografsko informacioni sistem (GIS), bio je “pilot” u projektu izrade simulacije reagovanja u vanrednim situacijama, a prva dva meseca ove godine započeo je u odličnom ritmu i sa potpisanim ugovorima o saradnji sa nekoliko opština i organizacija.

Zrenjanin je jedan od dvadesetak gradova i opština u Srbiji koji su izradili Geografsko informacioni sistemi, a pilot projekat Zrenjanina najpre je prikazao industrijske zone u gradu, a kasnije je obuhvatio teritoriju celog grada koja se sada prikazuje u različitim mapama.

Sve informacije o Zrenjaninu i okolini koje su se ranije čuvale u papirnoj formi u vidu mapa, karti, prostornih planova, sada su jedna digitalna mapa i jednostavnim klikom na tu digitalnu mapu, dobijaju se informacije o određenoj površini, od njene kvadrature i vlasništva, opremljenosti infrastrukturom poput vodovodne, kanalizacione, strujne i telefonske mreže, do informacija o visini komunalne buke i procentu zagađenja vazduha.

12380416_10207384078539313_296117622_n

– Naravno da postoje različite mape na kojima se mogu videti parcele, površine, vlasništvo, kontakt, infrastruktura grada kao što su strujni kablovi, vodovodne cevi, gasna mreža, zatim parking zone, linije gradskog saobraćaja, alergeni polena, pretraga apoteka, banaka, škola kao i prikaz kako bi trebao Zrenjanin da izgleda 2026. godine. Za svaku tačku, objekat odnosno određen prostor, vezujemo neku informaciju – ističe koordinator GIS centra u Zrenjaninu, Miodrag Bogunović, uz napomenu da su mape toliko precizne da se na jednoj od njih, na primer može videti kojom se linijom avion kretao prilikom zaprašivanja komaraca 2012.godine.

– Naglašavam da je za ovaj posao izuzetno bitna stručnost ljudi koji su u timu, jer ni najbolji softveri i hardveri, ne mogu nadomestiti nestručnost i neobučenost ljudi, koji rade ovaj posao . Takođe jako je bitna ažurnost onih koji unose podatke, da bi sistem funkcionisao besprekorno, pa smo mi određeni broj korisnika iz lokalnih i republičkih javnih preduzeća, ali i opština, na primer Novi Bečej, Žitište i Nova Crnja, naučili da sami unose podatke na mapu kako bi sve bilo redovno ažurirano. Međutim, postoji problem da neki korisnici nisu toliko ažurni iz različitih razloga, a jedan od najvažnijih je nerazumevanje i nedovoljna podrška rukovodećih ljudi u javnim preduzećima u gradu i navedenim partnerskim opštinama – dodaje Bogunović.

12527713_10207384063858946_486694367_n

Budući da se brojne prostorne informacije u mnogim lokalnim samoupravama, pa i u gradu Zrenjaninu, nalaze u pokrajinskim i republičkim institucijama, razmena podataka je teška i veoma skupa. Upravo zbog toga, kako ističe njegov koordinator, zrenjaninski GIS je kroz portal Gradske uprave objedinio ove informacije na jednom mestu i omogućio njihovo brže i efikasnije dobijanje.

– Naročito smo investitorima olakšali posao, jer sve potrebne podatke mogu dobiti na jednom mestu, uštedeti vreme i novac, a to je za Grad veliki plus, dodao je na kraju Miodrag Bogunovič, ističući činjenicu da zrenjaninski GIS raspolaže velikim brojem dnevnih i servisnih informacija, kao što su obaveštenja o isključenjima struje, sportske manifestacije i kulturna dešavanja, uz želju da se uvedu i ostale vrste informacija i uspostavi saradnja sa drugim institucijama, organizacijama ili internet portalima, čije bi se informacije mogle prikazati na mapi.

– Eh da je Srbija imala GIS, pre dve godine za vreme katasrofalnih poplava u Obrenovcu i ostalim ugroženim krajevima katastrofa je mogla da se izbegne u velikoj meri. Osim GIS-a, za ovo je potreban i program, softver koji će sve to da izračuna, naglašava Mladen Paskulov, inženjer prostornog planiranja iz zrenjaninskog GIS tima, koji je između ostalog radio unos podataka o nadmorskoj visini na teritoriji grada Zrenjanina i uneo 80 hiljada tačaka i skoro pola miliona tačaka vezanih za okolna mesta.

12825336_10207384077739293_1096191917_n

– Da bi GIS bio potpun, nedostaje program koji računa sve unete podatke i može da pruži “grube računice” o poplavama, odnosno nadolazećem talasu, na primer. U pitanju je deo novije metodologije planiranja koji podrazumeva skup spojenih i preklopljenih informacija o nekom području. To se odnosi na sve ono što je vezano za karakteristike područja, na fizički izgrađenu infrastrukturu i njene karakteristike, na zemljište, morfologiju i geološke karakteristike.

– Program nije precizan, u smislu da li će neka kuća biti poplavljena ili ne, ali može da izračuna okvirno područje kojem preti opasnost. Na primer, ako neko živi pored reke, on tada obaveštava nadležne koji uz pomoć GIS programa mogu da provere da li je teritorija zaista i ugrožena. Ovaj metod bi nas manje koštao nego celokupna šteta nastala poplavama, navodi Paskulov, član stručnog tima zrenjaninskog GIS-a, koji kao kordinator predvodi Miodrag Bogunović.

Pročitajte još

IMG-fd9082910e5825545d592fcb837e56ff-V

KOŠARKAŠI PROLETERA U AKCIJI PAKOVANJA PAKETA NAJSTARIJIM SUGRAĐANIMA

Košarkaši Proletera iz Zrenjanina, treneri i članovi rukovodstva kluba dali su svoj doprinos i učestvovali ...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>