20. 01. 2021.
Home / Košarka / SPORT GUBI SVAKI SMISAO
kosarka-2

SPORT GUBI SVAKI SMISAO

Utisci posle sudijske lakrdije na košarkaškoj utakmici petnaestogodišnjih dečaka

Kad dva lika u „sivom“, uz napomenu da je suviše jaka reč „sudije“ jer pojam sudija je sinonim za čast, poštenje, deljenje pravde, naprave papazjaniju od jedne utakmice i ubiju radost igre u glavama dečaka koji imaju samo petnaest godina, sve nekako gubi smisao i postaje puka besmisao…

Poraženi dečaci, bili su bolji na terenu, ali voljom strašnog suda nečijeg uma, nije im dozvoljeno da pobede, tačnije uličnim žargonom rečeno, ukradena im je čista pobeda.

Ćute dečaci pobedničkog tima, njihov trener, opšta je impresija, nekako je i njima zbog svega, neprijatno…. Baš zato što su deca u pitanju, nećemo spominjati imena klubova, niti pomenutu dvojcu „glavnih glumaca“ teško svarljive lakrdije, ali moramo napomenuti da se utakmica igrala u gradu Pančevu u sjajnim uslovima sale, osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“…

Domaćini su bili bolji u prve dve četvrtine, ali su se dečaci iz gostujućeg tima, svojski potrudili, angažovanom i borbenom igrom da stignu prednost i preokrenu rezultat u svoju korist. Bili su, opšti je utisak i objektivnih domaćih navijača i malobrojnih gostiju, bolji i zaslužili su pobedu. Ali tada kreće već opisana lakrdija, uz objašnjenje dvojce direktnih protagonista, mrtvih hladnih i pri tom poprilično nadobudnih i ubeđenih u sopstveno veličanstveno poštenje…

kosarkaska-lopta-bor030

„Ko mi krivi, oštetili nekoga…? Neeee, nikako….“ ubeđivali su valjda sopstvenu savest gospoda arbitri, uz jasan podsmeh čak i roditelja domaćih igrača…. Ljudi na tribinama se smeju pojedinim njihovim odlukama, ali oni misle i tvrde da su u pravu… E to boli, vređa dostojanstvo čovečnosti, inteligenciju… Konstatujemo, jer tako smo vaspitani, sportski je i džentlmenski istrpeti nepravdu, čestitati na kraju protivniku pobedu, pa makar kakva ona bila, ali pitamo se glasno i otuda impuls za ovo pisanije, gde to sve i kuda vodi košarkaški brod, sport uopšte.

Kakav je osećaj kada pogledate uplakana lica dvanaestorice dečaka na povratku iz Pančeva do Zrenjanina???

Poprilično gorak, sa zadatkom smiriti dečake i objasniti im da će ih u životu čekati još mnogo nepravdi… I sve to nekako i stoji, ali glasno se pitamo zašto??? Zašto im uskraćivati lepršavost igre i osmeh zbog pobede??? Kako ih istovremeno ubediti, objasniti im, očiglednu nepravdu dvojce svemoćnih…

Oni i narednog vikenda treba da se takmiče, da ponovo istrče na teren i bore se, ali protiv koga sve…. Da tragedija današnje drame u Pančevu bude još veća, dečaci iz dva kluba su odlični drugari, dobro se znaju, često sreću na kontrolnim treninzima, komuniciraju svakodnevno putem društvenih mreža, što je svakako lepo, pozitivno i pohvalno…

Pitamo se da li zbog „promaje“ u glavama dvojce „vojnika“ one stare, izanđale, direktive „ da mora da pobedi domaći tim“ koju im, naravno niko nije ni dao, ta ista deca, dobri drugari, treba da se zamrze i zarate jedni sa drugima, samo zato što ne pripadaju istom klubu, što ne žive u istom gradu…

Gde je tu onda impuls viteštva, dostojanstva u porazu, jer i on je svakako sastavni deo igre, nadmetanja…. Kako sve to objasniti deci, koja treniraju, bore se i žele pobedu… I još je mnogo kako, zašto, da li je moguće… Eto moguće je, ali sve je to daleko od dobrog za sport i budućnost istog u zemlji Srbiji.

Pročitajte još

IMG_20210116_224334_861

SVETAC PLESAO NA SNEGU…

Sveti Đorđe – Vrbas 80 : 57 ( 23:11, 13:9, 20:18, 25:19 )

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>